Andrija je jednog dana toliko pobesneo tokom vožnje u tramvaju, da je rešio jasno i glasno da objasni zašto više nikad neće ustati nijednom penzioneru u prevozu.
Evo kako Andrija počinje svoju priču:
“Znači toliko sam poludeo pre neki dan. Idem sa faksa kući. Imao sam pismeni ispit tog dana i naravno nisam znao kako ću proći. Sedim u tramvaju i vrtim u glavi sve vreme kako je bilo. Da li sam izostavio neko pitanje ili na nešto pogrešno odgovorio?
I tako kako to vrtim u glavi ni ne gledam ko je u tramvaju, nego gledam zbunjeno kroz prozor. I počne neki starac da se iz čista mira dere na mene kako već 10 minuta tu stoji i da sam stravično nekulturan što nisam ustao da njega pustim.
Kao prvo, nisam ga uopšte primetio jer i sam imam hrpu problema kako ću proći na faksu, a drugo on je toliko bio neprijatan da nisam mogao da verujem da neko u tim godinama može da bude toliko bezobrazan. Katastrofalan je bio. I znam da stalno penzioneri po mladima lupaju da su nepristojni i da ne znaju da se ponašaju, ali zapravo ti starci sami to isprovociraju. Pre sam čak bio za njih, ali nakon ovoga sam potpuno ljut na njih. Da takvo ponašanje mogu sebi da dopuste.
I, naravno, sav sam pocrveneo jer je stvorio neprijatnu situaciju u tramvaju koji je bio standardno krcat i svi gledaju u našem smeru. Pokušao sam da mu objasnim da ga nisam video, ali ne. Govori mi da su me mama i tata nekulturno vaspitali i iz koje sam rupe ispuzao tu u Zagreb. Inače, iz Zagreba sam, ali to je sasvim nebitno odakle sam. Očigledno, samo njemu jeste. Kako je bio sve besniji na mene tako me isprovocirao, pogotovo kad mi je spomenuo roditelje. To ne dam.
Rekao sam mu da nakon takvog ponašanja i nakon takvog bezobraznog i nekulturnog razgovora nemam nameru da ustanem sve do svoje stanice, koja je bila sigurno još nekih 20 minuta. Otišao je na drugi kraj tramvaja i nastavio da gunđa i da vređa, ali bilo me je briga.
Čak i drugi ljudi nisu mogli da veruju šta mu je bilo da je toliko ljut. Nisam dozvolio da me neko toliko izvređa, pa da još popustim. Neću. Znam da ima starih ljudi kojima je zaista potrebna pomoć i uvek im ustanem, ali ovakav način i bezobrazluke ne podnosim. Eto i dalje napadajte studente i mlade da ne znaju da se ponašaju, ali očigledno i penzioneri ne znaju kulturu ponašanja, iako misle da znaju. Misle da se ceo svet vrti oko njih, a mi bismo morali samo da se njima posvetimo. E, ja neću više”
Net.hr
