Iako je pečenje mesa na vatri veština kojom je vladao još pećinski čovek, savršene pljeskavice, ćevapi, kobasice, ražnjići i ostale đakonije, ipak predstavljaju kulinarski podvig najvišeg stepena. Zato, evo nekoliko korisnih saveta vrhunskih majstora roštiljanja.
Vazduh
Otvori za vazduh koji se podešavaju dozvoljavaju roštilj-majstoru da kontroliše količinu vazduha koja će ući u deo s gorućim ćumurom. Smanjite izloženost uglja vazduhu i on će biti manje vreo ili, ukoliko je to potrebno, raširite otvore ne bi li se toplota pojačala.
Dim
Dim roštilja daje formu uskomešanom vazduhu koji se uzdiže, prolazeći kroz pljeskavice. Kako se topao vazduh diže, on kuva hranu i stvara “promaju” koja usisava dodatni vazduh, što dalje raspiruje vatru.
Pepeo
Pre nego što postavite meso na rešetke roštilja, važno je da sloj pepela prekrije užareni ugalj. Pepeo je tu da priguši vrelo isijavanje ćumura, umanjujući toplotu kojom on zrači. Takođe, pepeo izoluje ugalj od kontakta s kiseonikom.
Ne škrtarite
Da, veći deo toplote koju roštilj proizvede biva proćerdana, jer zaobilazi hranu i nestaje u dimu koji se uzidže ka nebu. Mešutim, bez te intenzivne vreline, hrana koju pečete ne bi imala toliko dobar i sočan ukus.
