Tako će trgovac koji nije vešt pokazati jasne naznake “bori se ili beži” nagona. Kako objašnjava Endru Lo, stručnjak iz oblasti menadžmenta i upravljanja, mozak ne razlikuje fizičku i finansijsku opasnost, zbog toga, kada smo pod velikim stresom, odluke koje donosimo sa novcem nisu vrlo racionalne.
Jedna od prepreka upotrebi biometrijskih faktora pri zapošljavanju jesu okviri legalnosti takvog postupka. Orla Linski, stručnjak za zaštitu podataka i tehnološko pravo iz Londona, ističe da je legalnost upotrebe biometrijskih podataka zavisna od okolnosti zbog kojih se ovi podaci iziskuju.
Trenutno je definicija “neosetljivih” biometrijski podataka bilo šta čime se ne može izvršiti identifikacija osobe, što isključuje otiske prstiju i zenice. Drugim rečima, poslodavac bi bio prinuđen da obrazloži zahtev za određenim biometrijskim podacima.
Skeptici ovakvog načinja prikupljanja podataka navode da postoji opasnost da se informacije lične prirode zagube ili budu ukradene. Stručnjaci ističu da su na crnom tržištu elektronski zdravstveni kartoni pedeset put vredniji od kreditnih kartica.
Biometrijski CV bi, takođe, mogao biti zloupotrebljen diskriminatornim odnosom prema kandidatima. Stres je neretko odlika nekih zdravstvenih problema ili čak invaliditeta. Diskriminatoran odnos mogao bi biti baziran i na polnoj ili etničkoj pripadnosti.
Iako je još uvek prerano da bi se doneli zaključci o biometrijskim CV-jevima, pa je, sa hitrim razvojem veštačke inteligencije, samo pitanje vremena kada će poslodavci biti u mogućnosti da predvide ili nadgledaju sa preciznošću učinak svojih zaposlenih.
U jednom trenutku ćemo svi morati da se zapitamo da li nam je prijatno da u tolikoj meri budemo “pod lupom”.
Telegraf.rs/N.I.
