Svi podaci o vama bi uskoro mogli biti “u igri” u slučajevima kada je potrebno da poslodavac donese odluku o vašem zaposlenju…
Možda zvuči kao scenario iz filma naučne fantastike, ali ideja o biometrijskom CV-u nije daleko od ostvarenja. Tako će svi podaci moći da budu uključeni u vašu radnu biografiju: npr. pokreti očiju dok gledate u ekran računara – kako bi se utvrdilo koliko ste tolerantni na glukozu, telesne reakcije u trenucima kada donosite neku odluku ili pokušavate da se prisetite nekih informacija, itd.
U poslednjih nekoliko godina, sve je jasnije da se i pomoću nekih manje relevantnih podataka može predvideti učinak zaposlenih. Stručnjaci su kombinovanjem biometrike sa podacima o produktivnosti pojedinca počeli da otkrivaju do sada neočekivane činioce koji mogu biti od značaja na radnom mestu. Ti činioci uključuju i to kroz kakav emotivni proces prolaze trgovci ili koliko kolege vremena utroše na neobavezni razgovor među sobom.
Biometrijski CV bi služio kao pokazatelj fizičke spremnosti pojedinca da na sebe preuzme određene radne zadatke, čime bi se utvrdilo da li je dobar kandidat za posao ili ne, navodi BBC.
Biometrijski podaci se obično odnose na otiske prstiju i “futurističke” skenere očnih zenica. Ipak, ovaj pojam je mnogo širi i odnosi se na celokupnost ljudskih karakteristika.
Neki od manje poznatih biometrijskih podataka su ritam kojim pojedinac kuca po tastaturi, pa čak i nečije društvene navike, kao na primer, koliko vremena provodi komunicirajući sa drugima.
Pre nego što biometrijske radne biografije uđu u upotrebu, neophodna je odgovarajuća tehnologija. Činjenica je da većini ljudi ne bi bilo lako da im po čitav dan lice i telo budu pokriveni senzorima.
Srećom, nalazimo se u eri lako nosive tehnologije i aplikacija koje prate najvažnije telesne parametre (eng. wellness apps). Sve više je kompanija koje se interesuju za biološko stanje svojih zaposlenih. Prate se i takve biološke karakteristike kao što su pokušaj začeća, ishrana, šabloni spavanja, pa čak i kvalitet mikroba u organizmu, što je možda i najbizarnije.
Ovaj trend je na usponu u SAD, pa se smatra da je oko 55 miliona zaposlenih u toj zemlji uključeno u neki velnes program svoje kompanije. Neki poslodavci imaju pristup zdravstvenim kartonima svojih zaposlenih, kojima mogu da pristupe preko svog računara.
Upotreba nosive tehnologije se čini kao najlogičniji korak u nastojanju da se što preciznije odmeri produktivnost radnika. Iako zvuči vrlo invazivno, postoji verovatnoća da će u budućnosti poslodavci testirati fizičku spremnost kandidata ili tražiti biološke podatke dostupne na “fitness tracker”-u.
U SAD su neke javne delatnosti, poput vatrogasaca i bolničara, podvrgnute testiranju putem poligrafa. Pitanja koja im se postavljaju su, između ostalog, da li je kandidat ikada konzumirao kanabis, a istovremeno se mere njegovi vitalni znaci – ritam disanja, puls, krvni pritisak i znojenje.
Novije tehnologije su u stanju da procene da li osoba govori istinu na osnovu pokreta očiju. Što se poligrafa tiče, dokazano je da nije u pitanju najpreciznija metoda utvrđivanja istine, ali to jeste jedan od primera kako se biometrika može upotrebiti u određene svrhe.
Trenutno se vrši studija koja bi trebalo da utvrdi kako se kod trgovaca putem psiholoških obrazaca ponašanja može pretpostaviti koliko je taj pojedinac spreman da obavlja svoj posao.
