Nesrećna i nezadovoljna ženaje tema mnogih časopisa, terapeutskih seansi, ženskih razgovora. Koji savet dati drugarici, klijentu, ženi ili devojci koja ne želi da budelicencirana kao nesrećna žena?
Oduvek su nas pratili teški zadaci kroz odrastanje i sam život. Biti žena nije ni malo lako.
Kada se rodiš postaješ princeza kuće, kada progovoriš – baš si slatka, kada kreneš u školu govore ti da vredno učiš jer je loše biti nevaljala devojčica, dodje pubertet kreću kritike poput- duža suknja, duboke farmerice, dodji kući do 11, nemoj komšije da te vide kako se ljubiš sa nekim na ulici , kako si mogla da dozvoliš da dobiješ toliko jedinica, daj treniraj nešto, ne želiš da učiš – počni da radiš, ma žensko se rodi da ti krv popije I tako u nedogled. Kreneš na fakultet – gledaj da nam obeliš obraz i pazi sa kim se smucaš. Nadješ posao – e, sada možeš da se udaš! Udaš se, a onda neko drugi počne sve ispočetka! Zakon prirode je takav.
Onda shvatimo da celog života radimo što drugi očekuju od nas i postajemo hendikepirane za ono što želimo. Odjednom shvatimo da smo nezadovoljne. Anezadovoljstvo je poput virusa, širi se na svako zdravo tkivo, u ovom slučaju na svaki segment našeg života.
Shvatimo da smo prvih trideset godina podredile drugima ( neke to shvate i kasnije ), krenemo da paničimo i istresamo se na drugima. A bes jedne nezadovoljne žene je poput krika lava u divljini. Bežite dok vas ne pojede!
Uzmimo u obzir i činjenicu da nam je društvo nametnulo frazu „žena zmaj“. To je žena uspešna u svemu, žena koja sve razume, sve može, sve radi i sve zna. U slučaju da neka ne ispuni nešto od navedenog, pada u očaj i postaje nesrećna i nezadovoljna.
