Sigurno ste do sada barem jednom čuli da četiri kralja u špilu karata za igru predstavljaju Karla Velikog, Davida, Cezara i Aleksandra Makedonskog? Međutim, to baš i nije prava istina.
Poreklo evropskih karata za igru je veoma diskutabilno, budući da postoje navodi da su došle iz Kine, Indije ili Persije. Uprkos nedostatku konkretnog znanja o tome odakle su došle, možemo sa veoma velikom verovatnoćom utvrditi kada su se pojavile u Evropi.
Iako je italijanski pesnik i humanista Frančesko Petrarka (1304-1374) putovao širom tada poznatog sveta i obilato pisao o njemu, ni u jednom svom delu nije pomenuo karte za igru, iako je pokrio teme poput kocki i kockanja. Međutim, u nekim kasnijim spisima se pominju karte za igru, kao i zabrane korišćenja istih, pa možemo biti sigurni kada kažemo da su karte za igru prvi put stigle u Evropu u drugoj polovini XIV veka.
Sastav i izgled špilova razlikovao se kako vremenski tako i geografski (posebno po broju karata u špilu), ali su spoj karata sa brojevima i slikama (ili „štihovima“) – i podela karata u različita odela – bile standardne karakteristike od početka. Italijanski špliovi imali su pedeset i šest karata, uključujući četiri tipa štihova (kralj, kraljica, vitez i momak) i bili su podeljeni u četiri vrste (pehare, mačeve, novčiće i palice). Svaka nacija koja je prihvatila karte i kartanje je imala neku svoju verziju špilova i svoje tumačenje istih.
Tokom godina, razni naučnici su izneli ideju da četiri vrste u špilu karata treba da predstavljaju četiri klase sredjnevekovnog društva.
Na primer, na francuskim kartama, pikovi predstavljaju aristokratiju (kao šiljci na kopljima, oružju vitezova), srca još jednom predstavljaju Crkvu, dijamanti znak bogatstva (po popločanom kamenu koji se koristi u pevnicama crkava gde su značajni sahranjeni), a detelina (hrana za svinje) označava seljaštvo.
