Obuzima te nemoć
Počupala bi kosu sa svoje glave. Obuzima te bes jer u sebi nemaš još više ljubavi koju bi mogla na njega da preliješ, još više snage koju bi mogla da mu daš. Proklinješ sebe i dan kada si se rodila tako slaba. Osećaš da je svaki tvoj pokušaj uzaludan.
Obuzima te srah
Kuda ćeš bez njega? Sve što znaš je vezano za njega. On je utkan u svaki delić tvog bića. Sve ste u životu radili i gradili zajedno. Ne umeš da dišeš bez njega. Ne želiš… Pomišljaš na prazan dom, na dodire nekih drugih muškaraca i od same pomisli se streseš. Gadiš se od zamisli sebe u naručju nekog drugog… od ponovnog upoznavanja, od ponovne priče o svom životu, od ponovnog građenja svega od prve cigle. Gadiš se od same sebe što na to misliš. Plašiš se i zuriš u noć koja donosi jezu. Onu jezu koja se uvlači u kosti i od koje te ni stari bakin šal ne može spasiti…
Pomirenje sa istinom oslobađa
“Sutra je novi dan” – prkosno kaže Skarlet O’Hara. Ne možeš živeti u onome šta je moglo biti. Skupi krhotine svog života u jedan kofer… onaj isti sa kojim si pošla nekad davno na svoj Medeni Mesec puna vere, života, nadanja i ljubavi. Sačuvaj ono predivno što si nekad imala, jer je to jedino bogatstvo koje se na kraju svega računa i digni glavu gore.
On te ne voli više… ali je Sunce opet izašlo. Nekad te je voleo pod tim istim Suncem i zbog toga si sve ono što danas jesi. Zar nisi nimalo radoznala šta sve možeš da postaneš sutra? Putevi su bezbrojni. Dokle god ti kuca srce u grudima, možeš da budeš šta god poželiš!
Jedino ne možeš više da budeš njegova… Ta stranica je ispisana. Priča je gotova. Pred tobom stoji beo papir. Ko zna zašto je to dobro.
