Momak je priznao da mu je teško uopšte da opiše šta oseća, da ne oseća ljutnju i da pokušava svojim poslednjim danima da da nekakav dublji smisao. Ono za čime iskreno žali je činjenica da neće videti neke lepe stvari koje će se u budućnosti dogoditi, ali i svedočiti pozitivnim društvenim promenama, kraju ratova i slično.
Evo šta je još dodao svojoj poruci:
„Brinemo se o svom zdravlju, ali onda pred kraj shvatimo da je telo jedna kutija zapravo, mesto u koje smeštamo svoju ličnost, misli, verovanja, namere. Ako u kutiji nema ničega što može promeniti svet na bolje, onda nije ni važno ako ta kutija nestane. Verujem da svi imamo potencijal, ali nemamo svi hrabrosti da ga ostvarimo. Možete samo čekati da se stvari dogode, a možete ih i sami pokretati. Zavisi od vas.
Ostavite trag. Imajte smislen život, šta god vama predstavljalo smisao. Idite za njim. Mesto koje napuštamo je predivno igralište, na kojem je sve moguće. Ali – nismo ovde zauvek. Naš je život kratka iskra na ovoj divnoj maloj planeti koja pluta svemirom… Stoga, uživajte. Strastveno. Učinite stvari zanimljivim. Učinite ih vrednim.“
„Hvala vam.“
Index.hr
