Tokom velikih vrućina koje mnogi ljudi teško podnose javi se bojazan da će nam vrućina narušiti zdravlje, a među najvećim je strah od srčanog udara.
Svakih 36 sekundi neko negde umre od srčanog udara. Uprkos napretku nauke i medicine, kao i svesti o očuvanju zdravlja, u zapadnom su svetu bolesti koronarnih arterija odgovorne za najviše smrtnih slučajeva, piše Yumama.
“Kao kardiohirurg više se bavim posledicama srčanog udara nego njegovim uzrocima, ali mogu reći da leto nije nimalo rizičnije doba za srčane bolesnike nego zimski uslovi. I leti i zimi treba se držati nekih pravila i provoditi uobičajene zdravstvene kontrole. Za leto važi opšti savet – da se pije dosta tečnosti i da se ne ide sunce. U mom poslu zaista nema nikakve razlike između leta i zime niti je više pacijenata” rekao je za 24sata.hr kardiohirurg dr. Željko Sutlić iz KB-a Dubrava.
Najčešći uzročnik srčanog udara je ateroskleroza koja zahvata koronarne krvne žile, a ne doba godine, pojašnjava. Ateroskleroza je nakupljanje masnog materijala na unutrašnjim zidovima arterije koji uzrokuje da njome više ne protiče dovoljno krvi. Ako zahvati koronarne arterije koje opskrbljuju srce može nastupiti srčani udar. Tada odumire deo srčanog mišića zbog prestanka dotoka dovoljno krvi u zahvaćeni deo srčanog mišića.
“Da se to ne bi dogodilo važno je redovno kontrolisati krvni pritisak, pa nije loše ni nabaviti merač za pritisak da biste mogli redovnije da pratite stanje. Treba i redovno kontrolisati šećer, a dijabetičari moraju da drže svoju bolest pod kontrolom”, ističe dr. Sutlić neke od koraka koje možemo preduzeti u održavanju zdravlja srca.
Mnoga su istraživanja potvrdila da se sa sniženjem previsokog krvnog pritiska naglo smanjuje i rizik od infarkta, jednako kao i s regulisanjem glukoze u krvi. Rizični su faktori i psihički i emocionalni stres udruženi s teskobom, pa treba poraditi na tehnikama opuštanja te ih uvesti u svakodnevni raspored. Važno je regulisati telesnu težinu i rešiti se suvišnih kilograma, posebno naslaga masnoća na stomaku i postati aktivniji.
Telesna neaktivnost slabi kondiciju te pogoduje debljanju i povišenju nivoa masnoća u krvi. Održavanje optimalne težine uz uravnoteženu ishranu i primerena fizička aktivnost jako su važni za sprečavanje koronarnih bolesti i održavanje zdravlja srca, ističe dr. Sutlić.
Ishrana s mediterana
Dobrobiti mediteranske dijete, poput zaštite od kardiovaskularnih bolesti i šećerne bolesti, dokazane su 1950-ih, a nove studije pokazuju da smanjuje nastanak tumora.
Kretanje je pola zdravlja
Hodanje u trajanju od 30-ak minuta dnevno, vožnja bicikla umesto vožnja automobilom ili korišćenje stepenica umesto lifta koraci su za očuvanje zdravlja srca.
Pijte vodu i to ne hladnu
Leti ne čekajte da se pojavi osećaj žeđi da biste pili vodu čiji će vam unos odrediti lekar. Važno je izbegavati sokove i napitke s kofeinom. Tečnost ne sme da bude hladna.
Pravila za jako srce
Izbegavajte nikotin, posebno zasoljenu hranu i so uopšte. Jedite sveže voće i povrće svaki dan i izbegavajte mast, šećer i belo brašno, kao i brzu hranu i alkohol.
Ne naporu, da odmoru
Leti se preporučuje izbegavanje boravka na suncu od 10 do 17 sati. Takođe, važno je izbegavanje većih telesnih napora i ignorisanje potreba tela za odmorom.
Jedite zdravo
Izbegavajte hranu s puno holesterola, poput svinjetine i jela s roštilja. Barem tri puta nedeljno jedite ribu, a voće i povrće neka čine deo u barem tri obroka na dan.
Za vežbanje se obucite lagano i nosite kapu
Ako ne želite leti da prekinete vežbanje dogovorite se da vežbate s prijateljima, u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim satima. Obucite laganu obuću i odeću, stavite kapu i sunčane naočare. Pijte dovoljno pre vežbanja tokom i posle njega. Takođe, dok ste na odmoru, ne ulazite vrući u more.
Temperatura u kući ili stanu ne sme da bude preniska
Oprezno i s uređajima za klimatizaciju koje treba namestiti tako da temperatura u prostoriji u kojoj boravite većinu vremena ne bude 7°C niža od spoljne temperature. Pre izlaska potrebno je postepeno prilagođavanje.
Srčani udar kod žena može se javiti s jednim, tihim simptomom
Žene mogu iskusiti sve simptome, ali i samo jedan u slučaju srčanog udara. Iako mogu imati i opisane tipične tegobe, češće opisuju bolove u leđima ili vilici, kratak dah, gorušicu, mučninu ili hronični umor. Stariji i oboleli od dijabetesa takođe mogu imati vrlo blage simptome, čak i ako su vrlo blagi trebalo bi potražiti hitnu lekarsku pomoć.
Čuvajte se bola u želucu, ali i jake vrtoglavice
Simptomi mogu biti jako različiti, od samo lagane nelagode u grudima pa do razdirućeg bola. Bez obzira na jačinu, zovite Hitnu pomoć osetite li nelagodu u grudima – može se osećati kao lagana bol, pritisak ili stezanje u grudima koje traje duže od nekoliko minuta, a može i dolaziti u talasima.
Reagujte i ako osetite nelagodu koja se širi u ramenima, rukama, leđima, zubima i vilici. Može biti reč samo o bolu bez nelagode u grudima. Pritisak u grudnima može pratiti vrtoglavica i slabost uz osećaj da ćete se onesvestiti, pa vas može obliti hladan znoj.
