Nije lako proceniti da li je veći “greh” to što žena prećutkuje koliko je potrošila na “krpice” ili što muškarac neće da prizna da previše novca ostavlja u kladionici. Tajna je tajna, bez obzira na formu. Ali, ona svakako može da ima različite funkcije i nejednak uticaj na odnos.
– Naizgled, čak i na nivou svesnog, tajna nastaje iz želje da nekog sačuvamo, zaštitimo, a u stvari, mi je negujemo jer želimo da sačuvamo sebe, odnosno sliku o sebi u očima drage osobe. Zato, na primer, žene i dalje često neodređeno govore o svojoj ljubavnoj prošlosti, ulepšavaju je i romantizuju. Ponekad, s druge strane, umanjuju i banalizuju činjenice, pokušavajući tako da svom partneru stave do znanja da iako možda nije prvi, bar je prvi pravi, a samim tim i jedini – objašnjava psihoterapeutkinja.
Ona podseća da žene nisu jedini krivci za ovakav pristup, jer je on zapravo proizvod muških očekivanja, a i onoga što društvo u celini očekuje. Pod takvim pritiskom dama često ni nakon mnogo godina u braku neće priznati mužu da je posle porođaja prolazila kroz težak period, da nije mogla odmah da se “poveže” sa bebom i da je imala simptome onoga što sada znamo da se zove “postporođajna depresija”.
Za razliku od žena, muškarci su skloni da skrivaju situacije u kojima su doživeli poraz ili gubitak, ali i svako osećanje neadekvatnosti i nesigurnosti.
– Oni se nalaze pod drugom vrstom društvenog pritiska, jer se od njih očekuje da uvek budu sposobni, snalažljivi i da obezbede dobar život svojoj porodici. Muškarci, takođe, loše podnose da budu kritikovani, pa će često skrivati svoje negativne postupke i navike, pokušavajući da održe ulogu i poziciju nepogrešivog i svemoćnog. Mnogi pripadnici jačeg pola teško podnose tugu, zato što je tumače kao slabost, pa će mnogo lakše “skliznuti” u ćutanje ili čak bes, nego otvoreno govoriti o emocijama – kaže sagovornica.
Kamen spoticanja u svakoj vezi je prošlost, a kako niko nije bez prošlosti, pitanje je kako se postaviti prema njoj kada se započne nova ljubavna priča. Istraživanje rađeno na Univerzitetu u Masačusetsu je pokazalo da 63 posto veza “pukne” zbog činjenica iz emotivne istorije. Muškarci su tu “teži” slučajevi, jer njima uglavnom smeta kada im devojke priznaju da su pre njih bile ludo zaljubljene. Zato one često prikrivaju takve stvari, pokušavajući da preduprede ljubomoru, iako to ponekad urušava bliskost, ali tu, kaže Iva, može da se uspostavi ravnoteža:
– Za bliskost u vezi potrebno je temeljno poznavanje druge osobe. U tom smislu, događaji iz prošlosti nisu značajni sami po sebi, ali je važno značenje koje im osoba daje. Sa partnerom možda ne treba deliti najsitnije detalje iz prethodnih romantičnih veza, ali ako su ti odnosi i ti ljudi ostavili traga i imali značaj, onda je korisno podeliti priče o njima. Krajnji cilj sa deljenjem prošlosti je razumevanje i prihvatanje. Drugim rečima, ako istorija mora previše da se ulepša ili prećuti, to znači da partneri nemaju kapaciteta za razumevanje i prihvatanje celovitosti ličnosti, a onda nema ni priče o pravoj ljubavi.
Osnova zdrave veze je deljenje i bliskost. Sagovornica “Života plus” kaže da velike tajne, zapravo, stavljaju branu na mogućnost da podelimo, podržimo i budemo podržani, prihvatimo i da se osetimo prihvaćenim, što bi trebalo da su osnovne emocionalne funkcije partnerskog odnosa. Ali, opet, sitne “misterije” imaju draži, jer, kako kaže Dostojevski, čovek je tajna i zagonetka, i ako čitav život provedeš u njenom odgonetanju, nemoj reći da si uzalud proživeo vek.
USPOSTAVITI BALANS
Između skrivanja i iznošenja na sto baš svake sitnice, treba da se uspostavi ravnoteža, kako bi veza bila zdrava.
– Ne znači da moramo baš sve o čemu mislimo da kažemo i da sve o onom drugom znamo. Na taj način potencijalno ulećemo u drugu zamku – “tiraniju intimnosti”, u kojoj se “ja” zamenjuje sa “mi”, život se živi sa svim otvorenim vratima, a učesnici u toj igri gube pravo na intimu i ulaze u ozbiljan rizik od ugrožavanja sopstvenog integriteta. Samo dobar balans privatnosti, malih ličnih tajni i poverenja, učiniće jedan partnerski odnos sigurnim i zdravim okruženjem za život, a na svakom paru je da, prepoznavši potrebe svojih članova za ličnim prostorom i bliskošću, napravi balans i neguje ga – kaže sagovornica.
novosti.rs
