Italijanski istraživači iz različitih instituta, koordinisani od strane italijanskog instituta za tehnlogiju u Đenovi, kreirali su prvu veštačku organsku mrežnjaču, koja je kompatibilna ljudskom telu.
Ova mrežnjača uspešno je implantirana laboratorijskim miševima, koji su imali genetski poremećaj gena zaduženog za pigmentozu mrežnjače oka. To je bolest koja u nekim slučajevima dovodi do slepila. Implant proteza donela je poboljšanje stanja životinja koje su imale probleme sa vidom.
Pored poboljšanja vizuelnog refleksa, istraživači su identifikovali i povećanje osetljivosti i oštrine vida.
Veštačka mrežnjača se sastoji od dvostrukog sloja organskih polimera (dirigenta i poluprovodnika) koji su sačinjeni od fibroina, vlaknastog proteina koji je pronađen u svilenim vlaknima paukove mreže i mreža drugih insekata, poput široko poznate svilene bube.
Njihov zadatak je da aktiviraju fotoreceptore mrežnjače iliti neurone poznate pod nazivom čepići i štapići, putem svetlosnih nadražaja ili signala. Ova veštačka tvorevina u suštini menja funkciju pomenutih prirodnih fotorecepora.
Najvažnija karakteristika ovih proteza je njihova dugovečnost, odnosno činjenica da funkcionišu samostalno, bez dodatne energije. Takođe, vrlo su fleksibilni, a njihova biokompatiblnost omogućava da se izbegnu ozbiljni problemi karakteristični za ugradnju implantata.
Trenutno, ugradnja ove proteze isprobana je samo na životinjama, a italijanski istraživači, koji su rad na ovu temu objavili u časopisu “Prirodni materijali” (Nature Materials), kažu da će rezultati eksperimentisanja ugradnje veštačke mrežnjače kod ljudi biti objavljeni već 2018. godine.
