Ljubav je uvek laka na početku…
Ljudi su spremni da priznaju kako je lako voleti na početku, u zanosu, opijenosti, kada se ne poznajete dovoljno… kada realnost ne dopire pod vaše malo ljubavno stakleno zvono. Međutim, većina je složna oko toga da, kad jednom stvari pređu u rutinu i realnost počne da prodire kroz pukotine, svaka ljubav i veza postaje teška i iziskuje stalni napor da bi se održala.
U ovome je samo jedna trunka istine i ništa više. Ljubav je, kao i život, teška onoliko koliko joj to dopustimo da bude. Što više nama gospodare predrasude, pretpostavke, mnjenja, to ćemo biti dalje od poznavanja sebe i dalje od osobe sa kojom bi ljubavni odnos tekao kao pesma.
U početku je sve lepo zato što je novo, zato što je izazov. Protresa nas iz korena i tera da budemo što bolji. Ali u tom periodu nemamo preteranu moć rasuđivanja, niti dovoljno informacija da zaključimo bilo šta o budućnosti. Do trenutka kad zaista upoznamo osobu koja je pred nama, već smo se na nju navikli. Postali smo vezani i ne želimo tek tako da odustanemo od nečega u šta smo toliko investirali. To je prva prava greška koju činimo. Od tog momenta ljubav postaje patnja i borba.
Da su okolnosti bile drugačije, da se ispostavilo da nam partnerove osobine odgovaraju, da se slažemo i lepo dopunjavamo, boli i težine ne bi bilo. Ali to se retko dešava.
Nauči da izađeš iz začaranog kruga
Mi to ne želimo, ali se često osećamo kao osuđeni da ponavljamo iste greške, da se iznova zaljubljujemo u ljude pogrešne za nas i na izvestan način i jesmo. To nam je u prirodi. Radije ćemo ponavljati stare obrasce, nego da rizikujemo sa nečim potpuno novim. Pokušavamo istim putem kojim smo hiljadu puta već išli i zalutali da konačno dođemo do cilja, umesto da sasvim menjamo i put i odredište. Kad pomisliš na ljubav, odmah ti na pamet padaju suze, intrige, bolno usklađivanje, neiskrenost, prevare i radije bi odustala od svega. Pristala bi i na otvorenu vezu, neobavezni seks… samo da izbegneš intimnost – jer gde je intimnost, tu je i bol. Dobro znaš da to nisi ti, ali…
Međutim, postoji i drugi način: Ljubav je zabavna!
Ako si sa muškarcem zbog kojeg misliš da je ljubav teška, zapitaj se da li želiš da ti čitav život bude tako težak. Naš ljubavni odnos i njegov kvalitet u stanju je da čitavom našem životu da sumoran ili vedar ton – u zavisnosti kakav je.
Prosto je – sa vedrim čovekom ljubav je laka i zabavna. Sa teškom osobom ljubav je uvek teška. Teški ljudi mogu da nas privuku i intrigiraju, ali nam nepotrebno komplikuju život. Idealno je naći nekog sa kojim možemo da ostvarimo sklad, a onda tek treba raditi na tome da se taj sklad održi. Međutim to nije onaj rad na koji misle zagovornici teške ljubavi.
U ljubavi nema mesta brizi šta li on radi kad nije pored mene, ko mu je ova ili ona, zašto ide sa prijateljima, a ne sa mnom, kako da ga ispoštujem, a da isteram svoje…
To je prvenstveno rad koji svako od partnera vrši na samome sebi, jedan uzajamni rast i razvoj, zainteresovanost i bivanje u toku, pripadanje… Sve to delom dolazi spontano kad ima ljubavi – iz želje, a ne moranja.
Na ljubavi se ne radi kad ona ne ide kako treba, već dok je sve ok. Ljubav koja nije vaš oslonac i svetla tačka u životu nikakav rad u to ne može pretvoriti. Ljubav prvo treba da bude laka, zabavna i lepa da bi vremenom postala duboka, trajna i ispunjujuća.
