Svi mi gajimo neka očekivanja kada je reč o drugim ljudima, ljubavi i vezama. Neka su racionalna, a neka su jednostavno neodrživa i nerealna.
Ova druga mogu samo da nanesu štetu našim odnosima sa drugim ljudima i učine nas beskrajno nesrećnim. Najopasnija su ova tri:
1. Osoba koja me zaista voli znaće šta mi je potrebno
Niko ne može znati šta ti je potrebno i šta želiš, dok to jasno ne kažeš. Bez razvijanja veštine komunikacije nema ni dobrog partnerskog odnosa – na bilo kom polju, pa i ljubavnom.
Često je veoma teško otkriti i verbalizovati sopstvene želje i potrebe. Nekada nam može biti neprijatno ili čak zastrašujuće da to učinimo. Najteže je biti iskren prema samom sebi.
2. Prava ljubav mora biti bezuslovna
Zdrav ljubavni odnos između dve odrasle jedinke koje pristaju na zajednički život nipošto nije bezuslovan.
Često se kaže da ljubav pripada srcu, a brak mozgu. Tj. na zajednički život se odlučujemo razumom, kada srce “presudi” i kada shvatimo da zaista možemo da funkcionišemo sa tom osobom.
Mi stupamo u partnerstvo i u tom odnosu postoje neke stvari preko kojih možemo da pređemo, kao i one preko kojih nećemo i ne možemo.
3. Ako je veza prava, stvari funkcionišu same od sebe – bez ulaganja preteranog truda.
Ovo je jedna veoma romantična, bajkovita i nerealna vizija ljubavne veze. Oni koji tako maštaju o ljubavi često govore: “Ako je suđeno, desiće se…”
Međutim, istina je da su ovde jedine “sudije” dvoje ljudi koji grade vezu. Svaki srećan par zna koliko je truda potrebno uložiti da bi stvari funkcionisale na obostrano zadovoljstvo. Istina je da i količina zadovoljstva koja iz ovakvog rada proizilazi nadmašuje uloženi trud, tako da zaista i nemate utisak nekog napornog rada, kada na kraju dana podvučete crtu – ali on postoji.
Razlika između nefunkcionalne i funkcionalne veze je u tome što se u prvoj trud jednostavno ne “isplaćuje”, dok se u drugoj višestruko isplati.
besnopile.rs
