Kako to sediš? Nikad od tebe prava dama neće biti”. Ovo je rečenica koju sam više puta u životu čula nego onu čuvenu “Zatvori vrata, ubi promaja” i već sa toliko navikla na nju da nisam ni shvatala koliko negativan uticaj može da ima na sve mlade devojke. Pa i na mene.
Imam 24 godine, tri godine radnog iskustva u struci, dečka, divno društvo, kolege koje obožavam, sjajnu i blesavu porodicu i generalno se sjajno provodim u životu. Svaki dan. Ali, činjenica da ne držim prekrštene noge kad sedim na kafi s tetkom me, izgleda, čini manje kvalitetnom. Trebalo bi, valjda, da se osećam kao totalni promašaj jer nisam “dama” po tim nekim standardima za koje sam mislila da su i naše bake prevazišle.
Nisu ti nalakirani nokti? Sramota! Skinuo ti se karmin? Ju, trči u WC da popraviš! Smeješ se previše glasno u kafiću? Trebalo bi da te izbace! Izlaziš u grad sama sa muškim društvom? Kako su te to roditelji vaspitali?!
Ja sve to radim. Pritom mi se desi i da dođem na posao nenašminkana, svesna toga da bi moja gore pomenuta tetka radije daka otkaz i preselila se u Rekovac, nego da pokaže pravo stanje svojih pora na poslu. Desi mi se i da mi pukne najlon čarapa kad nosim suknju, a nemam rezervni par u torbi. Isto tako mi se desi i da jednostavno nemam vremena da to jutro operem kosu, pa je svežem u rep. A ponekad i opsujem. I meni je to skroz OK.
