Kada mališan o sebi govori u trećem licu, ne može da nam ne bude simpatično, ali kad to radi odrastao čovek, deluje smešno, bizarno, pa i zabrinjavajuće. Ranije studije zaključile su da je čovek koji govori “Neće oni tako sa Perom” umesto “Neće oni tako sa mnom” narcisoidan i nesiguran. Da to, ipak, nije tako loša navika, pokazuje istraživanje Univerziteta u Mičigenu objavljeno u magazinu “Naučni izveštaji”.
U prvom delu studije, učesnici su prisustvovali negativnim ili neutralnim scenama posle kojih su sebe pitali šta osećaju. Zatim su koristili treće lice i pitali: Šta Pera sada oseća?
Tokom drugog dela studije, naučnici su podsetili ispitanike na neke događaje iz prošlosti za koje je bilo očekivano da će prouzrokovati negativne emocije. Zatim su učesnici sebi postavili ista pitanja kao na početku dok je skener snimao mozak kako bi se ustanovila eventualna promena u oblasti zaduženoj za emotivnu kontrolu. Takođe, ispitanici su govorili kako se osećaju koristeći skalu koja odražava snagu izraženih emocija. Zaključak je da su ljudi osećali niži nivo stresa i veću kontrolu nad svojim emocijama kad su o sebi govorili u trećem licu.
Psiholozi objašnjavaju da upotrebom trećeg lica stičemo psihološku distancu od onog što nam se desilo, što zatim pozitivno utiče na upravljanje emocijama.
