A šta je sa muškarcima žrtvama silovanja? Pa ista priča. Kako je mogao da odbije seks ako se zna da muškarci uvek žele seks. Na kraju možda i sami sebe ubeđuju da su to želeli i da to nije moglo biti silovanje, jer su oni zdravi normalni muškarci i nemoguće je da nisu želeli seks, zar ne?
Isto je i sa ženama koje se plaše da otvoreno pokažu želju za seksom, da priznaju da su one te retke ludače koje to stvarno žele, te retke kurve. Zato što nisu u stanju da traže ono što žele ili da priznaju koliko to žele, dođe se do istih stereotipa, istog lošeg ponašanja: žena koja je htela da se zeza sa muškarcem ali je otišla predaleko pa sada ne zna da li je ispravno postupila jer ako je želela nešto, sigurno je želela i sve, zar ne? Ne postoji sredina kod djevica/kučka dihotomije.
Sve ovo može da dovode do loših i bolnih odluka. Žene će proglasiti sebe kurvama nakon što priznaju sebi da žele seks tako kako ga žele, a muškarci će se upustiti u seks samo da bi sebi dokazali da su “normalni” a ne zato što ga stvarno žele.
Način na koji danas razmišljamo o libidu u našoj kulturi je vrlo poremećen. Žene i muškarci često imaju pogrešno mišljenje o sebi jer misle da se ne uklapaju u “kalup” žene koja ne voli seks/napaljenog muškarca. Srećom, feminizam je na dobrom putu da pomogne ženama da prihvate svoju seksualnost na zdrav način ali moramo još mnogo da radimo na tome.
U erotskoj knjizi iz 15. veka “Factiae” od Pođa Bračolinija nalazi se sledeća anegdota:
Kada je jednom neku ženu muškarac upitao zašto su uglavnom muškarci ti koji iniciraju seks umesto da bude obrnuto, ona je odgovorila da je vrlo mudro da to muškarci čine jer su žene te koje su uvek spremne za seks i da bi u suprotnom žene bile napadne a muškarcima neprijatno ukoliko ne bi bili spremni za akciju.
b92
