…Ne volim kad ta “nova vremena” zbrišu preko noći, bez ikakve selekcije, sve što je pre njih postojalo…
NE DAJMO PIJACE
Velja Pavlović
Čitam kako u Japanu uvode “pametne korpe” za kupovinu po samoposlugama, koje sabiraju cene i same naplaćuju račun, pa se očekuje da će uskoro u japanskim samoposlugama biti samo kupci. Krajem prošle godine “Amazon” je spektaklom za medije, prvi put isporučio robu preko drona, koji je kroz otvoren prozor uleteo u stan kupca i uspešno predao narudžbinu. “Pametni frižideri” već izvesno vreme, preko interneta, sami naručuju robu koja im nedostaje, svog gazdu samo obaveštavaju SMS porukom kakva je situacija.
Kupovina preko neta u stalnom je porastu. Bolji restorani i trgovine, čak i u Beogradu, spremni su da na prvi mig dotrče mušteriji na noge. U mnogim samoposlugama sami upotrebljavamo vage, sami merimo robu, sami je pakujemo i lepimo cenu na nju. Kad smo već kod cena, u Beogradu cene su prvi put bile istaknute na robi 1907. godine u Bulijevom Robnom magazinu u Ulici kralja Petra. Pre toga, kao i svuda na orijentu, i u Beogradu se pogađalo oko cene, što je svojevrstan ritual u kom mušterija i prodavac uživaju u međusobnom nadmudrivanju, vrlo često uz kaficu koju posluži domaćin.
Nemam ništa protiv novih vremena, dapače, zamišljam kako bi bilo lepo da se sunčam na nekoj egzotičnoj plaži, a da mi dron skokne po hladno pivo. Ali ne volim kad ta “nova vremena” zbrišu preko noći, bez ikakve selekcije, sve što je pre njih postojalo. U kraju u kom stanujem, oko “Beograđanke”, pre dolaska liberalnog kapitalizma bilo je 14 različitih trgovačkih lanaca. Zatim su preko noći svi pogašeni i zamenjeni jednim jedinim. Onda se taj jedan jedini povukao, pa su došla druga dva. Danas ih ima već četiri, uskoro će ih, možda, opet biti četrnaest, jer konkurencija je suština trgovine, ali problem je što se eksperiment, zvani “koliko potrošač može da izdrži”, izvodi “in vivo”, na njegovom otvorenom srcu, i novčaniku.
