Po starom srpskom kalendaru, godina se deli na leto i zimu. Leto počinje na Đurđevdan, 6. maja, a zima na Mitrovdan, 8. novembra. Naučna istraživanja su pre nekoliko godina pokazala da se ova dva datuma poklapaju i sa sunčevim kalendarom.
Mnogo je primera koje nauka ne može da objasni. Međutim, etnolog Dragomir Antonić naglašava da postoje i ona narodna verovanja proizašla iz viševekovnog narodnog iskustva, koje je savremena nauka tek poslednjih decenija uspela da objasni.
Kalendar
Po starom srpskom kalendaru, godina se deli na leto i zimu. Leto počinje na Đurđevdan, 6. maja, a zima na Mitrovdan, 8. novembra. Naučna istraživanja su pre nekoliko godina pokazala da se ova dva datuma poklapaju i sa sunčevim kalendarom kada se menjajaju njegove energije. To je, takođe, potvrdila NASA, jer je ustanovila da se ti veliki crkveni praznici poklapaju sa elektromagnetnim promenama Sunca, istakao je etnolog Antonić.
U narodu se Preobraženje, 19. avgusta, slavi kao prelaz iz letnjeg u zimski period. Vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je bujalo polako vene. Od tada se ne preporučuje ni kupanje u rekama i jezerima, jer se “preobraze i kamen u vodi i list u gori”. Dugo je to smatrano čak i praznoverjem, ali je 2009. godine NASA pokazala da je tačno! Posle višedecenijskih svemirskih istraživanja i analiza satelitskih izveštaja, stručnjaci NASA konstatovali su da u ovo doba godine vode menjaju svoj sastav i prelaze iz baznih u kisele, rekao je sagovornik.
Štetno je spavati u hladu oraha
On, takođe, naglašava da narodno verovanje ne navodi razloge zbog kojih upozorava da nešto ne valja činiti, ali to nije dovoljno dobar povod da se takva verovanja odbace.
Viševekovno je i verovanje da nije dobro zaspati u hladu oraha. Medicina je tek u 20. veku dokazala da stablo, lišće i plodovi oraha obiluju jodom i da dugotrajan ili višegodišnji boravak u njegovoj blizini izaziva poremećaj rada štitaste žlezde.
Urokljive oči
Narodno verovanje je, takođe, da postoje osobe koje imaju “zle oči” i da oni mogu ureći druge, naročito bebe, neveste i trudnice. A, medicinski časopisi su poslednjih decenija prepuni članaka o onima koji šire “negativnu energiju” i čije prisustvo i pogled izazivaju napetost grupe ljudi ili pojedinca. Naučnici, odnosno psiholozi i lekari, ove pojave danas nazivaju različitim imenima, ali kada opisuju stanje, ono se u potpunosti poklapa sa narodnim verovanjem. Naš sagovornik objašnjava da su uvek postojali daroviti i radoznali pojedinci koji su posmatrali i uspevali da pronađu neku vezu između prirodnih pojava i dešavanja u svakodnevnom životu. Na osnovu toga su, kaže, izvlačili zaključke, uglavnom ispravne, i saopštavali ih drugima. Saznanja su se širila i prenosila.
Nauka je praktično potvrdila i četvrtu Božju zapovest: “Šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je dan odmora, koji je posvećen Gospodu Bogu”, nastavlja Antonić. – Da li će je posvetiti Bogu to je, danas, stvar ličnog opredeljenja. Ipak, nauka, naročito medicinska, ovu uvreženu narodnu praksu odavno je potvrdila. Odmorom se smanjuje stres i otklanja umor. U srpskoj tradiciji i nagomilanom iskustvu iz vremena kada je Srbija bila većinom poljoprivredna zemlja, godišnjih odmora nije bilo, ali se organizam od stresa krepio tokom nedelja i crvenih slova. To je ukupno 118 dana! Za odmor, dakle – trećina godine. Verujem da bi nauka to stavila pod blagotvorno dejstvo na organizam.
Novosti/kurir
