Oni su ljudima koji već godinama vežbaju na pokretnoj traci namerno otežali stvari natovarivši ih dodatnom opremom. Suočeni sa otežalim nogama, svi ispitanici bi, umesto da nastave s nameravanim režimom, potpuno nesvesno promenili svoj uobičajeni stil hoda, tako da njihovi udovi pružaju što manji otpor.
– Primetili smo da su ljudi s neverovatnom lakoćom promenili svoj uobičajeni način koračanja, na koji su navikli godinama, samo da bi sačuvali dragocenu energiju. Ovim se može objasniti zašto svi mi, kada god smo u prilici, radije biramo da idemo prečicama nego putevima koji idu okolo-naokolo, ali i što ćemo, umesto da stojimo, sesti čim ugledamo stolicu – objašnjava profesor Donelan i dodaje:
– Dokazali smo da nam je, barem s fiziološke strane, lenjost urođena. Kad god može da uštedi, naš nervni sistem će nas terati da štedimo energiju. Naravno, ova osobina je loša za sve one koji imaju zadatak da obave neki fizički težak posao, ali ono što je dobro u svemu jeste to što je lenjost zapravo odraz pameti – zaključuje on.
telegraf.rs
