IQ raste, a pamet opada?
Dr. Crabtree procenjuje da smo u roku od 3000 godina (oko 120 generacija) svi pretrpeli dve ili više genetskih mutacija štetnih za našu intelektualnu ili emocionalnu stabilnost i da nam zbog toga inteligencija opada.
Takođe, nedavna otkrića iz neuronauke upućuju na to da su geni uključeni u moždane funkcije veoma osetljivi na mutacije.
Hipoteza isprva deluje kontradiktorno. Širom sveta se prosečni IQ dramatično povećao tokom poslednjih 100 godina. Veruje se da je ovde u igri nešto što se naziva Flynn efekat. Naime radi se o tome da je IQ ljudske rase u stalnom postepenom porastu. Svaka nova generacija pokazuje malo bolji rezultat na testovima od prethodne. Međutim iako testovi pokazuju povećanje, ostaje pitanje da li se inteligencija zaista povećava.
To je zato što se inteligencija ljudske rase posmatra u proseku. Istina je da je sa smanjenjem broja veoma niske inteligencije došlo do smanjenja pojave veoma visoke inteligencije. Na polju visoke inteligencije je, šta više, zabeležen pad u odnosu na prethodne generacije.
Da li je moguće je da je upravo tehnološki napredak doveo do telesnog i kognitivnog pada?
Dr. Crabtree tvrdi da je kombinacija manjeg selektivnog pritiska i velikog broja pogođenih gena nagrizla naše intelektualne i emocionalne sposobnosti. Ali on takođe navodi da je gubitak prilično spor i računa, sudeći prema brzom društvenom tempu otkrića i napredaka, da će buduće tehnologije pronaći rešenja ovih problema.
Ovo razmatranje vodi zapravo ka pitanju da li ljudska inteligencija zaista polako odumire umesto da napreduje. Oni koji prate istraživanja štetnog delovanja pesticida i ostalih hemikalija kojima smo sada bombardovani na telo i mozak, takođe se pitaju da li trovanje iz okoline može doslovno zaglupljivati ogroman broj ljudi u današnje vreme.
O našem mozgu vrlo malo znamo, nauka o mozgu i njegovim elektro bio-hemijskim procesima jako je malo ili nimalo napredovala sve do otkrića složenih elektronskih tehnologija koje su omogućile trodimenzionalni pregled procesa unutar moždanih ćelija i centara. U stvarnosti, potrebno još puno istraživanja kako bi mogli dokučiti sve misterije ljudskog mozga.
(Irena Dujmušić) Os Uma / Atma.hr / besnopille.rs
