U određenim situacijama dolazi do naježenosti kože, odnosno – dlake na telu se podignu. Ali zašto i kako se to dešava?
Naježenost predstavlja prinudni refleks koji se javlja kod sisara i naziva se piloerekcija. U nekim situacijama, na naježenosti utiču i hormoni.
Dlake na telu se podižu prilikom pada temperature, ali i zbog stanja uzbuđenosti koja je izazvana jakim emocijama. Tako se na isti način ježe dlake kada nam je hladno ali i kada osetimo strah ili divljenje, ali i seksualno uzbuđenje.
Kako dolazi do podizanja dlaka na telu?
Ovi nadražaji – hladnoća ili jake emocije, izazivaju reakciju simpatičkog nervnog sistema. Njegova reakcija na ove nesvesne stimulanse reflektuje se na kontrakciju mišića koji se nazivaju arektor pili, a koji se nalaze na svakoj folikuli dlake na telu. Tada se dlake, zahvaljujući ovim mišićnim vlaknima, podižu i izazivaju naježenost.
Ježenje se dešava kod većine sisara, a odvija se na podsvesnom nivou na koji deluje hormon stresa – adrenalin.
Ukoliko se i na samu pomisao grebanja noktima po tabli naježite, slobodno okrivite svoju amigdalu, sklop jezgara smešten u vrhu režnja slepoočnice.
Naučnici su otkrili da je ovaj primitivni deo mozga zaslužan za averziju prema visokim tonovima. Zvuk koji se stvara kada noktima pređemo preko table, koji je u istoj zoni frekvencije kao i vrisak deteta, predstavlja drevni instinkt za preživljavanje.
Tokom istraživanja skeniran je mozak 13 volontera koji su slušali različite zvukove koje su ocenjivali prema tome koliko im se koji sviđa. Što je zvuk bio neugodniji to je aktivnija bila amigdala. Amigdala je nakon toga aktivirala slušni korteks, zbog čega je zvuk bio dodatno neugodniji.
