Naučnici imaju potpuno logično objašnjenje zašto se u tuđem krevetu uvek uzvrpoljite i nikako ne možete da nađete udoban položaj za spavanje. Ako i uspete da utonete u san, to nikada ne traje dovoljno da se ljudski odmorite. Svaki čas se nešto budite i već u zoru su vam oči kao krofne.
Zašto loše spavamo u tuđem krevetu, čak iako je najudobniji na svetu?
Odgovor leži u našem instinktu za preživljavanje. Stručnjaci za spavanje sa Brown Univerziteta došli su do otkrića da u nepoznatom okruženju naš mozak nikada ne ulazi u fazu dubokog sna. Umesto toga mozak kao da cele noći drži stražu – dok desna hemisfera mozga spava, leva je budna i potpuno aktivna (kao na straži).
Kada spavamo u gostima – dakle na mestu na koje nismo navikli i koje nam nije dobro poznato, lakše reagujemo na spoljašnje nadražaje, jer ih mozak tretira kao potencijalnu pretnju.
Zvukovi tuđe kuće su nam strani, dok smo na zvukove sopstvene kuće potpuno oguglali. Zato nas u tuđem krevetu iz sna mogu prenuti i najbanalnije stvari, kao što je udaljeni zvuk motora kola, kapljanje vode, sleganje nameštaja, zvuk lifta i slično.
Ljudi nisu jedina bića sa ovim problemom / sposobnošću. Isti mehaniizam za zaštitu od potencijalnih pretnji poseduju i delfini.
Snimci mozgova morskih sisara i pojedinihh vrsta ptica jasno pokazuju istu stražarsku aktivnost leve hemisfere pri spavanju u nepoznatom okruženju, kao što je to slučaj kod ljudskog mozga.
