Sve više čujem nekih novih čudnih, nakalemljenih reči za titule u ženskom rodu. Pitam se čemu ove reči, pa mi kažu da se to sada smatra politički korektnim. Rečnik se menja kao oružije protiv diskriminacije.Ja bih imala mnogo štošta ovome da prigovorim a iz dva ugla.
Prvo, preterano i nasilno krivljenje, kasapljenje jezika, poštopoto nametanje novih, amorfnih krpeža od reči da bi se postigao bilo kakav politički cilj je po mom mišljenju anti-kulturno. Ovo posebno važi za reči i izraze koji su izvedeni iz antičkih jezika.
Nasilne reforme jezika su takođje anti-demokratska birokratska prinuda, one favorizuju ritualno-političku primenu jezika a u cilju nametanja pravovernosti sopstvene vizure bez obzira na moguċe limitacije iste.
Boljševizam je uverljiv istorijski primer da nije dobro beskompromisno razrgrađivati kulturu da bi se gradila politika.
Drugo, pokušaji da se reformiše jezik prolazi pod izgovorom da im je namera borba protiv profesionalne diskriminacije žena dok je u stvari čini sasvim suprotno, poražavajuċe uveličava diskriminaciju i anulira veċ dobijene bitke.
-Zato što nam govori da nam naše titule sada, kao i u prošlosti stoje “kao piletu sise”.
-Nasilno i češto nakazno prekrajanje profesionalnih titula je isključivo i jednosmerno, prekrajaju se samo ženske titule čak i u slučajevima kao sudija i arhitekta, koji u duhu našeg jezika jasno zvuče kao da su u ženskom rodu. Muškarci reformom ostaju netaknuti, što, ako mudri reformatori nisu primetili, samo utvrđuje predrasudu da je njihovo drevno i prirodno pravo da nose profesionalne titule.
-Reči kao filozofkinja (filozofkica), sociološkinja (sociologica), geološkinja (geologica), antropološkinja (antropološkica, logica….) zvuce toliko smešno i posprdno da, ako išta, izvrgavaju ruglu samu ideju da se žena bavi zanimanjem čiji se naziv mora tako groteskno iskriviti ne bi li ga ona nosila. Dok ovo pišem promiču mi slike nakaza Hieronimusa Boša.
Promena naziva zanimanja jos više gore i strašnije diskriminiše žene
Ukoliko se latinski i grčki nazivi za zanimanja savijaju rogobatno da bi zauzeli, sasvim izlišno, žensku formu onda je jedino ravnopravno da da se skaradna, Menge-lingvistička operacija primeni na čitav jezik.
To ċe se desiti kad vajni politicki korektni lingvisti, lingviste i lingvice budu ubedili muškarce da treba da se zovu sudijac (umesto sudija, sto u duhu jezika opet ima formu ženskog roda) logopedac kao balans logopedici, logoPedikirki, logopedKINJI, antropologac kao balans antropolo-škinji (sluškinji), antro-po-logici (gici), arhitektac vs arhitektkinja (svinja, dinja) ili arhitektica (jarebica, prepelica) paleontologac vs paleontologica (nogica, šigumica), apoteKarac vs A-po-te’-karica, psihoLožač vs psihoLoškinja, stručNjakac, stručNjakuša, mašinoVođac, mašinoVoditeljka.
A znate li kada ċe to biti? Nikada. Nisu valjda ludi.
I gde je tu sad ravnopravnost? Ko ċe se osetiti ravnopravnijim zato što joj titula / profesija zvuče kao urnebesna sprdnja?
Grohotnim smehom protiv diskriminacije ili medvedja usluga
Svak se češe gde ga svrbi, pa da počnem od:
Arhitekta (arhitekt, arhitektica, arhitektkinja) kaze Vikipedia.Originalna grčka rec glasi Arkhitekton, latinska forma je Architectus. Arhitekta je vec derivat a u duhu našeg jezika zvuči više ženski pa bi imalo logike da. ako baš neko insistira da seče uši i krpi novi termin, muški rod glasi Arhitekt.
Ja bih pre bih bila NadZidarka nego ArhiTektica, cicamica špica, ili, olako može da se omakne ArhiTetkica, (“I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče”). A onda koji li je pakosnik samo smislio Arhitektkinju? Ne bi me čudilo neko od onih sto su pali na prijemnom a sad se kriju od ovih jezickih reformi u bezbednosti neke profesije “po Vuku”. E, lako je njima.A šta ċe sudska patOloškinja?
Sta ce akupunkTurkinja, AntropoloGica?
Na prvom mestu nazive profesija i titula koje smo nasledili iz grckog ili latinskog jezika nema potrebe kalemiti po svaku cenu domacim nastavcima. Filozof, Doktor, Pedagog su titule koje nosi osoba. Nije važno kog je pola.Ako baš imamo potrebu da reformisemo ove reči, bilo bi mnogo civilovanije da to uradimo u duhu originalnog jezika. Ovako mi novonastale reči zvuče primitivno kao ono MIKO FO iz Pokondirene tikve.(Za one koji nisu imali Tikvu u lektiri MIKO FO je verzija Francuskog comme il faut.)
Da bi ostvarili daljni korak u emancipaciji zena prvo cemo ih vratiti sto godina unazad?
Pokušavajuċi da nađem više novih naziva za profesionalne titule u ženskom rodu na internetu naišla sam na forumske rasprave o preporučljivim formama srpskih repova. Apotekarka je, neki sugerišu, apotekareva žena, dok je apotekarica profesionalna žena? U kom veku? U mojoj generaciji i generaciji mojih roditelja svakako ne. Evo nas opet kod Sremca i njegovih popova. Da, seċam se da je tu figurirala popadija, popova žena. Čak dve. Meni je i sama ideja ovih finesa a kamo li uvažavanje istih u ovom veku urnebesno smešna!
Protiv diskriminacije diskriminacijom
Sta da radimo sa nijansom sekretarica (ona što se javlja na telefon, kucka pisma, kuva kafu i liže marke???) i sekretarka (recimo kakvog ministarstva ili druge važne institucije)?
U nekom od pomenutih foruma naiđoh na “….sektetarka da se zna da nije OBIČNA sekretarica! Dakle, želimo da emancipujemo jezik tako što cemo diskriminisati zanimanje jezičkom finesom? Meni to zvuči vrlo neuverljivo. Čak i licemerno.
Jedna “diskriminacija” nam smeta a drugu ċemo da zadržimo? Opet, a samo kao argument, kako pravimo tu razliku izmedju muškog sekretara i sekretaRCA, sekreTARČIĊA, starčiċa, komarčiċa? Ali ne znam, možda muškarci nikada ne “ližu marke”? Ili kad su muškarci u pitanju “poštanska” finesa nije od značaja?
Vid’la žaba…?
Englesko govorno podrucje je debatovalo oko policeMAN – women fireMAN- women, što mogu da razumem. I na kraju, Police Person se smatra najkorektnijom formom.
Da li nam je to dalo inspiraciju da svoju nogu dignemo u tako visoko u grotesknu arabesku? I
stina je da su se izrazi doktorka (ica u Vojvodini) I profesorka (ica) koristili i ranije ali moram da priznam da ih više sluala kolokvijalno a žene su se uglavnom predstavljale, potpisivale, štampale sa Doktor ta i ta ili Profesor toga i toga.
Zavirila sam u Recnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna, ništa o doktor niti o profesor. Nema nedoumice na tu temu.Doduše možda je moje izdanje staro ili su nedoumice sasvim nove.
Francuzi se, čujem, uveliko spremaju za ženu na čelu države pa su na vreme ozbiljno i akademski izveċali kako ċe je zvati.Čujem da su odlučili da je zovu Gospodja Predsednik.Sasvim sam sigurna da su to odlučili pre da bi zaštitili njeno dostojanstvo nego da bi je diskriminisali.
U mnogim jezicima ne postoji polna razlika izmedju titula pogotovu ako su nazivi derivirani iz grčkiog ili latinskog. Neki koriste “gospođa” ispred titule. U engleskom jeziku doktor je doktor i profesor je profesor, ali zato postoji waiter (kelner) i waitress (kelnerica), cleaner (čistač) je cleaner i judge (sudija) je judge, a strip-tease-ette ima francuski repiċ. Iako bi u duhu jezika bilo sasvim dovoljno da se kaze striptease, ova reč je nekako izmišljena sa ženskim nastavkom.
Ove nove reči kao psihološkinja mene u najlaskavijem slučaju asociraju na tu striptizetu. Titula lekara specijaliste Mister, za razliku od Doktor, kako mu se o obraċaju, dok se žene nazivaju Doktor bez obzira.
U buduċnosti, naravno, kada pokažemo svoje diplome, poslovne kartice i slično, naši kolege i koleginice koji ne razumeju naš jezik pa samim tim ne znaju ništa o genijalnosti naših emancipovanih načina pročitace Arhitekt, Arhitekta, Architekt, Architect i sve ċe im biti jasno, ali kada budu videli Arhitektica, Arhitektkinja….Ne računajte na nihovu pažnju niti njihovu imaginaciju! Verovatno ċe misliti “ona je nešto u vezi sa arhitekturom.”
I opet mi nekako popovi padaju na pamet….
I dok u Srbiji ne postoji profesionalna ravnopravnost izmedju muskaraca i zena, u rapidnom je porastu “sponzorsko udavački” mentalitet imamo li mipametnija posla nego da krstimo i prekrštavamo perfektno validne titule, posebno one koje nisu neminovno veċ samo po shvatanju relativne grupe ljudi polno određene?
Nama su potrebni sindikati, esnafski predstavnici, borba za ravnopravnost pri zapošljavanju, na radnom mestu a ne Vuci Karadžiċi i Vučice Karadžice.
Što se mene tiče, ja planiram da ostanem arhitekta, a vi kako hoċete. ”
Ceterum censeo Carthaginem esse delendam.
PS: Nevezano, pade mi na pamet, postoji li reč u muškom rodu za sponzorušu i udavaču? Jezičari, na posao!
IZVOR:blog.b92.rs
AUTOR:Olga Medenica
