Promeniće se on! Od svih ženskih zabluda ova je, mislim, najveća, najopasnija i donosi najviše štete. A sve obično počinje ovako! Upoznali su se na svadbi, gde se udala i poslednja od njenih drugarica. Ove ostale su već imale dečurliju, a jedna od njih i treće na putu.
Između Njega i Nje je na prvi pogled prasnula varnica, a Ona je osetila lagano treperenje u stomaku. Umorna od prethodne veze, koja se tako neslavno završila pre par meseci, bilo joj je drago da može bar nešto prema nekome da oseća. Par osmeha pored švedskog stola, malo raspitivanja kod prijatelja, povezivanje preko Facebook-a i priča je mogla da počne.
U jednom trenutku, baš negde između mladenačke torte i kilometarskog Užičkog kola jednostavno joj je prišao, uhvatio je za ruku i odveo napolje. Bez ijedne reči, odlučno. Ispred restorana je bilo još nekoliko parova, ali su se svi pravili da ne vide ove druge. Lagano se naslonio na nju, a ona na zid iza sebe. Držao je obe njene ruke i ne bi mogla da se brani ni da je htela. A nije. Posle onolikog bola koji joj je Bivši naneo, bila je željna da je neko želi. Željna da ne mora da moli, pati i čeka.
Najpre je nekoliko sekundi gledao pravo u oći, a sa svakim sledećim trenutkom je padala još jedna od njenih odbrana. I dalje nije govorio ništa – samo je počeo da je ljubi po vratu, vlažnom od znoja. Kao da je znao da su joj ušne resice najosetljivije mesto, uzeo ih je u svoja usta i lagano sisao. Od njegovog daha se ježila po leđima i izvijala, a butine su same počele da se razmiču, nije ih više kontrolisala.
Kad se probudila, negde oko podne, nije bila sigurna gde se nalazi. Jeste – bila je to njena soba i njen krevet, ali je ona bila neka druga. „Zaljubljenost“ je slaba reč za ono što je osećala. Više neka vrsta oduzetosti, paralize, eto, to je osećala. Potpuna obamrlost i iščekivanje sledeće večeri, kada su se dogovorili da će se videti.
Kad je starija sestra čula komešanje u sobi, ušla je sa znatiželjnim pogledom na licu.
„Sele, ništa ne pitaj“, samo joj je rekla i skoro tužno priznala: „gotova sam!“ „Spremna sam za tog Nebojšu da se udam!“
„Ih, da se udaš?“ začudila se sestra dok je razmicala zavese na prozoru. „Pa tek ste se sinoć upoznali!“
„On je taj – nema priče, sele! On je moja druga polovina. Zaljubljena sam, ludo! To je jedino važno!“
Da…tako obično počne priča o nekom tamo Nebojši i nekoj, recimo, Tijani.
Varnice – ma kakve varnice – vatromet od zaljubljenosti, ludila i dobrog seksa.
Jedno ili dva putovanja van grada, nekoliko selfija koje prijatelji zdušno lajkuju komentarima: „Preslatki ste, Prelepi ste“ i slično, a onda ubrzo kamen na ruci i obećanje o večnoj ljubavi.
Ona ga, vremenom, malo bolje upoznaje. On voli ponekad malo više da popije, ali nema veze. Sve su to svadbe, rođendani i doček Nove godine – pa je to normalno. Uostalom – svi piju!
Veoma se brzo naljuti, ali i to je za očekivati – par psovki na beogradskim ulicama nije ništa – vozači stvarno loše voze!
Prošli put, kada ga je iznervirala što nije spremila ručak dok je on bio u kladionici, grubo je uhvatio za ruku. Jeste da joj je ostala modrica, ali sama je kriva. Da je bolje isplanirala vreme, ručak bi bio spreman. Uostalom – put do muškarčevog srca ide preko njegovog stomaka.
Ma sve će se to promeniti kada se venčaju!
