Najopasniji vulkan u našem komšiluku se budi: Ako dođe do erupcije, ode ceo Balkan u majčinu!

U Napuljskom zalivu najopasniji evropski vulkanski div pokazuje znakove buđenja iz svog dugog sna. Naravno da nije reč o Vezuvu, koji Napulju i okolini preti sa istočne strane, nego o supervulkanu Kampi Flegrei, puno većoj pretnji sa zapada grada koja u prevodu znači “goruća polja”.

O ovom supervulkanu, kao i još nekima na planeti, povremeno se piše i u medijima, ali BBC se potrudio da objasnio kakav poguban uticaj imao na civilizaciju, pa i ljudsku vrstu, može imati erupcija supervulkana. Ogromne komore sa magmom tog supervulkana formirale su se još pre nekoliko stotina hiljada godina. O kolikom je vulkanu je reč govori već i to da u njegovoj 11 kilometara širokoj kalderi živi pola miliona ljudi.

Kaldera je trag koji je supervulkan ostavio u erupcijama pre 200.000, 39.000, 35.000 i 12.000 godina. Čovek taj vulkan ne pamti kao supervulkan samo zato što u doba pisane istorije nije bilo supererupcije. Poslednja, ona iz 1538., bila je mala, relativno mala, toliko “mala” da je nakon nje ostala “Nova planina”, Monte nuovo. A što duže vremena prođe otkako neki vulkan eruptira punom silom, to su sile pod njim sve veće i napetije.

reklame

U decembru 2016. italijanska vlada je podigla nivo opasnosti od erupcije vulkana nakon što su geolozi izmerili brzinu kojom se ogromne količine materijala ispod kaldere deformišu i zagrevaju. Shvatili su da magma duboko ispod površine sve snažnije ide prema gore, da se stanje približava tački u kojoj će doći do naglog otpuštanja vulkanskih gasova i prenosa ogromne toplote u površinske stene i hidrotermalne izvore. A odatle do okidanja pokretanja mehanizma erupcije, u ovom slučaju supererupcije, samo je još jedan korak. Istraživanje iz maja ove godine pokazalo je da se supervulkan na ovo sprema već nekoliko decenija.

https://youtu.be/J8PHWKkJong

Antonio Kosta iz Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Bolonje kazao je za BBC da je Kampi Flegrei u kritičnom stanju: “U probabilističkim merilima, očekujemo nešto što nazivamo “žestoka strombolijanska erupcija”, relativno malu u odnosu na supererupciju.” Najgora supererupcija na ovom mestu dogodila se pre 39.000 godina, kada je 300 kubnih kilometara lave i stenja šikljalo sve do stratosfere, kada je oslobođeno 450.000 sumpor-dioksida, a oblak došao sve do 2.000 kilometara udaljene Rusije. Evropa je posebno stradala zato što se ionako nalazila u ledenom dobu, pa njenim stanovnicima i živom svetu zaista nije trebalo dodatno zahlađenje. Od Italije, preko naših krajeva i istočne Evrope tada je palo oko 20 centimetara vulkanskog pepela, a na Rusiju pet centimetara.

Pepeo je sadržao ogromne količine fluora, što je takva kombinacija da su biljke, životinje i ljudi masovno umirali. Sledeća loša vest je da je sumporni oblak prouzrokovao vulkansku zimu. Jedna od najvećih erupcija 20. veka, ona na Maunt Pinatubu iz 1991., smanjila je globalnu temperaturu te godine za 0,6 stepeni Celzijusa.

Ova od pre 39.000 godina svet je ohladila za 4 stepena na duže vreme. Usred ledenog doba takvo zahlađenje dovelo je do izumiranja neandertalaca u Evropi. Neki naučnici su, ipak, tvrdili da su u zapadnoj Evropi neandertalci živeli još 10.000 godina. Ali, onda se ispostavilo da njihovo umiranje tačno odgovara rasprostranjenosti vulkanskog pepela po srednjoj i istočnoj Evropi, jer su u vreme supererupcije pepeo tako nosili vetrovi, poštedevši zapad kontinenta. Toliko o sposobnostima tog supervulkana. A on je samo jedan od nekoliko takvih na svetu.

express.hr

loading...