Priča s gojenjem često teče ovako: brak traje već duže vreme i partner ili partnerka se tokom tog vremena jako ugoji (ovde ne govorimo o slučajevima kada do gojenja dođe zbog medicinskih razloga, odnosno zbog nekog poremećaja u organizmu). I, ono koje se nije ugojilo nalazi da su mu pregojeni partner ili partnerka postali fizički odbojni, da ga više ne privlače u seksualnom smislu. Postoji tu ljubav i dalje, tu su i duge lepe godine zajedničkog života, ali to pregojeno telo…
Ono za šta se uglavnom ispostavi da je problem nije sama činjenica da se neko tu pregojio. Gojenje bude samo jedan od razloga za osećanje odbojnosti – veoma upadljiv razlog, toliko upadljiv da prikrije da se tu radi o samo jednom od simptoma. Naime, postoje i druge fizičke promene koje se s godinama dešavaju, pa s njima ne bude toliki problem.
Recimo, ćelavost kod muškaraca – mnogo je žena koje baš i ne vole ćelave muškarce, ali vole svog muža i ne padne im teško da se naviknu na činjenicu da on, kako godine prolaze, gubi kosu. To je zato što gubitak kose spada u nešto što se ne može sprečiti. Ljudi ćelave – brže ili sporije, zavisi od genetike – i to je to. S gojenjem je drugačije.
U manjoj meri, i do gojenja dolazi s godinama, kako se mišići opuštaju a metabolizam usporava. Ipak, u većoj meri, gojenje se vidi kao nešto što je moguće sprečiti – time što se neće jesti previše, što se neće jesti brdo masne i slatke hrane (da ponovimo, ne govorimo ovde o gojenju nastalom zbog zdravstvenog poremećaja), što će se redovno vežbati; ukratko, time što se čovek neće zapustiti.
