Spremajući se, primetim da je račun ostao na stolu ispod pepeljare. Pomislim, pa možda će platiti bez računa. Pogledam u njega, a on i dalje stoji i ne miče se.
Uzmem račun sa stola i usporim sve svoje radnje za svaki slučaj da on krene prema šanku gde je konobar. Nikakvih pomaka. Odem do konobara i platim. Vraćam se, a on me čeka kao kad devojka čeka dečka da plati račun. Koji seljak.
Znači, on se napravio lud i kao čita novine da ne bi slučajno platio račun. Ma ko šljivi novac, ali nepisano pravilo je da dečko plati piće, i to naročito ako ON zove i ako je to prvi sastanak. Sva sreća pa sam ponela novčanik i još veća sreća što me nije zvao na večeru.
Kasnije sam pričala s njegovim prijateljem i rekao je da je po prirodi škrt, nije da nema, ima, ali ne da. Naravno, kao tipično žensko ispričala sam to i prijateljicama i nazvale smo ga “sponzoruša”. Da ne zaboravim – nije mi rekao hvala, niti se javio posle. Nadam se da umire od sramote.
cosmopolitan.hr
