Muške sponzoruše: Iako istorijske knjige i kuloari ćute o ovom tipu muškarca, pronašli smo jednu koja je imala hrabrost podeliti s nama to iskustvo…
U današnje vreme prijatelje sve više stičete preko Facebooka nego uživo. Tako sam i ja pre godinu dana stekla tzv. virtualnog prijatelja. Dopisivali smo se o raznim stvarima i s vremenom je postao jako naporan. Slao mi je u inbox razne gluposti koje nisu smešne ni klincima u osnovnoj školi. U početku sam imala volje reagovati o tome, ali kasnije je prevršio svaku meru i počela sam ga ignorisati.
Preko leta konstantno me ispitivao kad ćemo na piće, kad će ta kafa jer nikada nismo pričali u četiri oka pa je kao došlo vreme da popričamo i uživo.
Studiramo u istom gradu i kad je počeo faks, javio mi se za to piće jer je znao da sam tamo.
Prvi put sam odložila jer mi se nije dalo, pa sam rekla da učim. Postalo mi je neugodno svo vreme odlagati i odbijati kafe sa njim. Rekoh, pa neće mi ništa biti ako izgubim sat, dva, neću umreti, niti će me on pojesti. Idući dan smo se našli. Otišli u obližnji kafić, seli, naručili i pričali. Čak nije bilo ni toliko dosadno, naprotiv, razgovor je čak bio prijatan. Da se razumemo, sastanak je bio čisto prijateljski pa mu ne dodeljujem nikakve minuse i pluseve zbog nekih stvari jer me on ne zanima. Nimalo.
Uglavnom, kad nam je dosadilo sedenje, zaputili smo se svako u svoj stan. On je ustao, obukao kaput, šal i pokupio svoje stvari. Bio je brži od mene, napustio je naš sto, a ja sam još bila pokraj stola i spremala se. On je polako krenuo i zastao za visoki stol na kojem su bile novine te ih počeo prelistavati.
