Možda ih plašiš jer obraćaš pažnju. Ne zaboravljaš šta su rekli dok su bili ljuti ili dok su bili ranjivi, obraćaš pažnju na njihove oči i govor tela, obraćaš pažnju na ton njihovog glasa i gestikulaciju. Možda nisu navikli da ih neko vidi ili čuje i tvoja im pažnja predstavlja neprijatnost jer to znači da moraju da skinu maske.
Možda te se boje jer znaš da ih je strah, a ti ipak još nisi oprezna. Možda si neoprezna sa svojim srcem i osećanjima i oni ne znaju kako da se nose s njima, oni ne znaju kako se nositi s bilo čime što narušava njihovu sigurnost, koja narušava njihovu rutinu ili realnost. Možda tvoje srce kuca brže od njihovog i ne mogu s tobom držati korak.
Možda te se plaše jer ti nisu potrebni. Jer znaju da možeš preživeti bez njih, jer znaju da ih nećeš čekati, jer znaju da ćeš se zauzeti za sebe, jer znaju da nećeš dozvoliti da budeš samo još jedan broj na njihovoj listi.
Možda ih plašiš jer ceniš samu sebe, jer si dovoljno snažna da odeš i jer si dovoljno pametna da znaš koliko vrediš. Možda su se toliko navikli da budu na pijedestalu da ne znaju biti nigde drugde.
Bez obzira na razlog, nastavi da ih plašiš. Nastavi ih plašiti svojoj iskrenošću, snagom, svojom dobrotom, svojom ljubavlju, razumevanjem, svojim rečima, svojim očima, svojom prisutnošću i svojom sposobnošću da ih pročitaš. Čitaj ih i dalje sve dok ne pronađeš nekoga ko je jednako hrabar kao i ti i ko se neće tako lako uplašiti, nekoga ko je jednako “strašan” kao i ti.
zdravaisretna.hr
