Mononukleoza ne ugrožava život, ali kod sportista izloženih intenzivnim fizičkim naporima i psihičkim pritiscima, može potrajati toliko dugo da im zaustavi napredak u karijeri.
Iznenadiće nas kad saznamo da neka poznata osoba boluje od ozbiljne bolesti koja joj ugrožava ne samo karijeru, nego i život. Mononukleoza ne pripada takvim bolestima, no ljudima – posebno sportistima – karijeru svakako može dovesti u pitanje, piše Kurir
.
Potpuna iscrpljenost
Za mononukleozu se može reći da je dosadnija nego što je opasna. Reč je o akutnoj virusnoj bolesti koja može da ostavlja tragove mesecima, najčešće u obliku hroničnog umora i osećaja iscrpljenosti.
Simptomi su u početku slični gripu, prati je visoka temperatura i do 39 stepeni, jaka angina, povećani limfni čvorovi koji mogu narasti i do veličine jajeta, što može izgledati prilično zastrašujuće i opasno. Nisu toliko bolni, koliko su upadljivi. Pod uticajem virusa povećane su slezina i jetra.
Mononukleozu nije moguće sprečiti vakcinom, a ni tek tako prepoznati.
– Prvo – zato što vakcina ne postoji, a drugo – zato što postoje prikrivene kliconoše, ljudi koji imaju virus prisutan u slini, ali nije aktiviran i nemaju simptome bolesti. Ne možemo znati da li je neko bolestan od mononukleoze. Dovoljno je da popijemo za njim u kafiću iz nedovoljno dobro oprane čaše i zarazimo se, ali na kraju sa mnogo težim posledicama – objašnjava dr Vladimir Draženović, specijalista virusolog.
Virus imamo (skoro) svi
Bolest se prenosi polnim putem, poljupcem, pljuvačkom ili suzama, i zato se popularno naziva “bolešću poljupca”.
Aktiviranju Epstajn-Bar virusa koji uzrokuje mononukleozu pogoduju i stresne situacije. To mogu biti pretreniranost, psihički stresovi, preterano sunčanje ili korišćenje solarijuma – sve su to veliki šokovi za organizam koji mogu isprovocirati bolest.
Ovaj virus je prisutan u latentnom stanju u skoro svakom organizmu i nije ga moguće iskoreniti. S navedenim težim manifestacijama može se pojaviti jednom u životu. Posle toga stvara se imunitet, ali nije isključeno ponavljanje infekcije, premda s mnogo blažim simptomima.
– Tim virusom se možemo zaraziti rano u detinjstvu, no kod male dece nema simptoma bolesti. Deca je lakše podnose jer njihov imunološki sistem na pojedine podražaje reaguje drugačije od sistema odraslih osoba. S težim simptomima bolest se javlja tek kod starijih od 15 godina – kaže dr Draženović, dodajući da, iako je virusnog porekla i ima simptome slične gripu (temperaturu i upalu grla), mononukleoza se najčešće javlja sporadično, vrlo retko u epidemijskom obliku. Do određene epidemijske forme uglavnom dolazi u okruženjima gde mladi žive na okupu, gde je društveni život intenzivniji, kao što su studentski i đački domovi, internati, kampovi.
Lečenje odmaranjem
Poput svih virusa iz grupe herpesa i virus mononukleoze najčešće se javlja tokom proleća i jeseni. No, u biološkom smislu virus gripa i virus mononukleoze potpuno su različiti. Različiti su prema načinu na koji se razmnožavaju, prema veličini, prema afinitetu za pojedine ćelije. Virus mononukleoze voli ćelije krvne loze, širi se krvotokom, a virus gripa voli ćelije gornjeg respiratornog epitela.
– Aktivirani virus mononukleoze dovodi do nedostatka snage i velikog zamora tokom fizičkih napora. Iscrpljuje organizam jer ovde je reč o bolesti limfnog sistema i bele krvne loze. Osoba se neprestano loše oseća, i takvo stanje, ako se organizmu ne dopusti da se potpuno oporavi, može potrajati mesecima – kaže dr Draženović.
Upravo zbog toga što se virus nalazi u krvotoku, fizička aktivnost samo produbljuje bolesno stanje jer se aktivnošću provocira širenje krvnih sudova, što virusu koji cirkuliše u limfocitima omogućuje da se još bolje i dalje širi krvotokom.
Terapije protiv mononukleoze nema. Kao i kod gripa, lečenje je simptomatsko. Deluje se na najdominantnije simptome bolesti. Umor se rešava odmorom, visoka temperatura snižava se antipireticima, angina se leči antibioticima. Ipak, u 99 posto slučajeva bolest prolazi s mirovanjem.
Moguće komplikacije
Mononukleoza može izazvati komplikacije na slezini koja je bitno povećana tokom bolesti. One se javljaju u slučaju provokacije, napetosti izazvane naglim kašljem ili naglim trzajem, slezina se tada može oštetiti i raskrvariti, može čak doći do njene rupture s najgorim posledicama. Moguće je i da se pojavi pneumonija s opasnim ishodom, no u zadnjih tridesetak godina smrtan slučaj od spomenutog tipa posledica mononukleoze nije zabeležen. Zbog svega toga, međutim, osobe koje boluju od mononukleoze moraju se odmarati i izbegavati izlaganje većim fizičkim naporima. Mononukleoza ne ostavlja trajne posledice na jetri, premda je ona povećana tokom bolesti. Ne radi se, dakle, o promenama koje bi dovele do nekih komplikacija.
Mononukleoza se može pokazati kao teža bolest samo kod ljudi koji već boluju od teških malignih bolesti. Komplikacije u takvim slučajevima mogu, kao i kod gripa, dovesti do fatalnog ishoda.
