Momo Kapor rođen je u Sarajevu 8. aprila 1937. godine. Slikarstvo je diplomirao 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti. Objavio je veliki broj naslova, romana i zbirki priča. Autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija. Prema njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket (film), Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj vikenda). Romani Una i Knjiga žalbi doživeli su ekranizaciju. Prevođen je na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.
Supruga Mome Kapora, Ljiljana Kapor, osnovala je Zadužbinu “Momčilo Momo Kapor” koja je ustanovila nagradu za književnost i likovnu umetnost koje će se dodeljivati svake godine, naizmenično, 8. aprila na njegov rođendan.
Čuveni citati Mome Kapora o ljubavi, prijateljstvu i sreći još dugo će se pamtiti i iznova prepričavati. Mi smo izdvojili neke od najlepših:
„Čovek može da nađe koliko god hoće prijatelja sa kojima će da priča, ali malo je onih sa kojim će da ćuti.“
„Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome što ne postoji ništa za čim čeznemo.“
„Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se svima.“
„Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo.“
„Zvezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju da vide.“
„Ipak nisam pobeđen sve dok ne priznam poraz, a ja ga još ne priznajem.“
„Čovek može da kaže da mu život nije promašen ako može bar jednu jedinu stvar da uradi bolje od drugih.“
“Danas svako ima mobilni telefon, ali mnogi nemaju kome da telefoniraju. Nikada sastaviti sva dobra!“
„U zemlji slepih jednooki čovek je kralj.“
„Menjam buduće blagostanje za nekadašnju nadu.“
„Svi oni, koji traže nešto važno, nešto dragoceno, nešto što su davno izgubili, koračaju na isti način. Poznaćete ih po tome što ih na ulici ništa drugo ne zanima : samo gledaju ispred sebe, samo gledaju i traže, traže…“
