Redovni obroci sa međuobrocima od svežeg voća ili povrća su imperativ, jer održavaju stalni nivo glikemije u krvi, a mozak jedino koristi glukozu da bi funkcionisao. Dijeta sa malo kalorija i zasićenih masti, a bogata antioksidansima i polinezasićenim masnim kiselinama ima dobar uticaj na funkcije mozga.
S druge strane, visok kalorijski unos dovodi do stvaranja štetnih slobodnih radikala koji mogu da oštete moždane ćelije i tako da ugroze pamćenje. Baš kao i za srce, i za mozak su poželjne tzv. dobre masti – polinezasićene kao što su masti omega-3 grupe.
ŠTA SE PREPORUČUJE
Glukoza: Mozak se ne hrani proteinima, već glukozom, koja je najvažnije “gorivo” za ćelije mozga. Da bi se održao stalan nivo glukoze u krvi trebalo bi uzimati što više ugljenih hidrata koji se sporo razlažu: mahunarke, suvo i sveže voće, integralne žitarice, povrće, jezgraste plodove. Koncentracija direktno zavisi od glukoze koja stalno pristiže u krvotok, pa treba uzimati više manjih obroka u toku dana.
Riba: Riba se s pravom naziva “hranom za mozak”, jer je kvalitetan izvor omega-3 masnih kiselina, neophodnih za razvoj i funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Ishrana bogata ovim materijama umanjuje rizik od demencije i moždanog udara, a ima i veliku ulogu u poboljšanju pamćenja, posebno u starosti. Za jačanje koncentracije najbolji su losos, sardine i plava riba.
Avokado: Pored toga što blagotvorno deluje na moždane ćelije, ova dragocena biljka obiluje zdravim mastima, mineralima, vitaminima i fitosterolima. Značajan je izvor antioksidansa glutationa i vitamina E. Zbog visoke kalorijske vrednosti, treba ga koristiti kao namaz ili dodatak salatama.
