Drugi znak u Zodijačkom krugu je Bik. Kult Bika je verovatno rođen još u ranoj Aziji, 4500 godina pre Hrista. U feničanskoj mitologiji, bik često asocira na bogove, najpre boga Sunca, Ela, koji daje plodnost rekama i morima. On je ovde vezan za ideju o apsolutnom suverenitetu i moći. Takav aspekt kulta Bika blizak je
negativnom Biku i psihi rođenih u njegovom znaku: preimućstvo instinkta, nekontrolisani bes, gnev, ali i upornost, strpljenje…
Ali, najpoznatija i najubedljivija od svih legendi, posvećenih mitu Bika je ona o Minotauru. Prema toj legendi nekad davno je u Grčkoj vladao kralj Agenor koji je imao tri sina: Kilika, Feneja i Kadma, i kćerku – Europu (Evropu). Za Europu se govorilo da je najlepša devojka na svetu, pa se moglo očekivati da će je zapaziti i vrhovni bog Zevs. Kako je on bio po prirodi veliki avanturista, nije mu bilo teško da siđe na Zemlju i potraži Europu.
Ipak, da je ne bi preplašio, on se pretvori u snežnobelog bika i tako joj priđe. Ona ga prvo pomilova a onda se pope na njegova leđa i uhvati za rogove. Zevs – bik tada pojuri prema moru i preplivavši ga brzinom munje stiže na ostrvo Krit. Tamo je ponovo uzeo svoje obličje pa se Europa odmah zaljubi u njega. Provela je s njim nekoliko lepih godina (naravno, nisu sve vreme bili zajedno jer je Zevs, kao vrhovni bog imao i drugih poslova na Olimpu) i rodila tri sina: Minoja, Radamanta i Sardegona. Europu su svi voleli i u znak te ljubavi kontinent na kojem i mi živimo dobio je po njoj ime. A Posejdon, bika kojeg su mu Zevs i Europa žrtvovali, u znak zahvalnosti postavi na nebo i posveti mu jedno sazvežđe…
