Misliš da nekoga poznaješ, a onda shvatiš da je to bilo samo tvoje mišljenje i ništa više.
Na koncu razbiješ sve iluzije. Ljude možeš poznavati samo onoliko koliko ti oni dopuste, koliko izaberu da budu iskreni pred tobom jer nikada ne znaš koje je lice neko trenutno izabrao da stavi i kada će ga zameniti drugim. Nikada ne znaš koliko su reči koje ljudi govore ono što zaista misle ili je to neka napamet naučena rola koja se ponavlja do besvesti.
Nemoj nikada reći da nekoga poznaješ jer samo vreme briše patinu s lica. Samo vreme skida maske koje su dugo stajale jer ljudi ne mogu a da se ne umore nakon nekog vremena, ne mogu a da se ne pitaju šta su govorili pre godinu, mesec ili juče jer teško je pamtiti laži i uvek biti uverljiv kada ih se iznosi. Samo krize otvaraju ponore unutar nas i počinjemo da otkrivamo ono najdublje u nama, ono što smo se bojali da otkrijemo i pokažemo svetu.
Misliš da nekoga poznaješ, a onda shvatiš da to nije bila istina. Nisi ga mogao poznavati jer ljudima je rizik da budu ono što jesu. Naokolo hodaju horde vrebača koje traže iskrene, dobronamjrne i jednostavne ljude i hrane se njihovom pozitivnošću i dobrotom. Teško je kada ti se manipulator zavuče pod kožu, kada zavoliš masku a ne osobu i kada jednoga dana shvatiš da nisi poznavao osobu kojoj si dao veliki deo života.
Ne žuri da daš nekome poverenje i vežeš se, jer život ima čudne načine da nam s vremena na vreme da poneko upozorenje, ako već neće osoba koja ulazi u naš život. Kada misliš da nekoga poznaješ dobro razmisli jesi li prošao sve one zajedničke situacije koje otkrivaju karakter i u kojima čovek ne može da glumi. Ako je osoba prošla taj test iskušenja i u teškim trenucima pokazala privrženost i brigu svojim ponašanjem, ako ti je dala do znanja koliko joj značiš, možeš reći da nekoga poznaješ.
Mario Žuvela/ savjetnikuspeha.com
