3. Teže nauče vredost teškog rada
Činjenica je da će inteligentniji ljudi znati bolje da rasporede svoje zadatke i brže obaviti posao, odnosno s manje truda nego što bi trebalo nekom ko nije tako inteligentan. Ipak, inteligencija ne vodi direktno uspehu, a visoko inteligentni ljudi možda nikad ne razviju upornost koja im je potrebna za njega.
“Inteligencija postaje problem kad oni koji je imaju otkriju u ranoj dobi da ne treba toliko puno da rade kako bi pratili druge, pa nikad ne razviju dobre radne navike”, ističu psiholozi.
4. Ljudima ide na živce kad ih ispravljaju
Bez obzira da li je reč o čavrljanju ili ozbiljnijem razgovoru, inteligentni ljudi najčešće imaju potrebu da ispravljaju druge ako kažu ili tvrde nešto pogrešno, a to znači da ih drugi doživljavaju kao pametnjakoviće koji su u društvu naporni.
5. Preterano analiziraju
Ljudi s visokom inteligencijom previše vremena troše na razmišljanje i analize, a u tome teško da mogu pomognu samom sebi. Iz preteranih analiza proizlazi i previše brige, pa i otežana mogućnost odabira – inteligenti žele da budu ziheraši u svojim odlukama kako bi bili uvereni da nisu pogrešili, što je u većini životnih situacija nemoguće te je ponekad nužno osloniti se i na svoj instinkt.
