5. Razmišljam o svim potencijalnim načinima na koje bi mogao da me zaprosi.
Možda bi odabrao onaj mali restoran u kome se nalaze papirne svetiljke, za koji smo se složili da je najmagičnije mesto na kome smo ikada bili. Ili bi me možda odveo u park odmah nakon posla, kada bih to najmanje očekivala?
6. Razmišljam koju bih pesmu odabrala za naš prvi ples na svadbi, i kako bih se osećala taj dan.
Da li bismo se pokretali sporo, plešući uz baladu One Directiona ili brže uz Rihannu? Takođe, tu je i činjenica da moj dečko i ja nismo nikada igrali zajedno (sem pijanog plesa u klubu) pa možda bismo morali da uzmemo časove? Čoveče, drago mi je što još uvek nismo ništa zakazali. Ima još mnogo toga da se isplanira.
7. Razmišljam o scenariju šta da smo se sreli ranije.
Šta bi bilo da smo se moj dečko i ja upoznali kad smo bili klinci? Da li bismo se slagali i bili najbolji prijatelji? Da li bih ja prva primetila njega i pozvala ga na sastanak, i onda ne bih morala da izlazim na 9 miliona propalih dejtova. Ne postoji način da saznam odgovor na ova pitanja, ali barem znam da više neću morati da izlazim sa takvim idiotima. Čoveče, moj dečko je tako super. Idem da čitam naše stare poruke, dok ponovo ne dođe.
cosmopolitan.rs
