U našem društvu koje nam nameće stav da bi svi trebalo da se dobro slažu sa svima, svaki dan smo izloženi pritiscima da uvek kažemo “da”. Razmislite malo, koliko ste puta rekli “ne” kada vas je neko zamolio za neku uslugu, posebno kad vam je to poremetilo već neke isplanirane stvari?
Pazite, “možda”, “moram da vidim hoću li imati vremena”, ili “još ti javim”, se ne računa. Računa se samo kad ste odmah rekli “ne”.
Zapravo, i kad kažemo “ne”, često imamo potrebu da objašnjavamo, pa čak i da se izvinjavamo zbog toga. Kao da nas obuzme neka čudna grižna savesti, jer smo svoj život, svoje obaveze i svoju sreću stavili na prvo mesto. Naravno da je u redu izaći u susret nama bliskim osobama, ali šta kada nam je to uistinu problem? Kada stvarno nešto ne želimo? Kada to, na što smo rekli “da”, otkida naš komad sreće?
I zato, nemojte reći “možda”. Recite “ne”.
“Možda se vidimo kasnije.”
“Možda i mogu doći po tebe.”
“Možda ti i pozajmim ovu košulju.”
…osobe koje žele vaš pristanak zapravo ne čuju onaj “možda”, nego čuju “da”.
Kada se pokušate izvući iz nečega na način da niste određeni, samo će vas još dublje u to upetljati.
Danas svi mi hronično patimo od nedostatka vremena, kao da je premalo sati u jednom danu. Često se žalimo da jednostavno nemamo vremena posvetiti se sebi i stvarima koje nas čine srećnima.
