Pa ne mogu ja da opsedam čoveka i šaljem mu svako malo poruke i izmišljam povode! To nije moj stil! Mada, nešto kapiram, da mu se ne sviđam ne bi Milanu pričao o meni. Mogao je da pretpostavi da će Milan da kaže Vladi i da to može da stigne do mene. Navodno je oduševljen sa mnom i navodno je rekao da sam jako pametna i da sam skroz njegov tip, al ja u to ništa ne verujem! Ko zna šta je stvarno rekao pa se to zagubilo i izmenilo dok su se tak igrali gluvih telefona!
Dobro, i sledeći put je opet seo pravo pored mene. I rekao je da bi voleo da me vidi na štiklama. I gledao me je tako da mi je par puta bilo neprijatno i da sam morala da nešto iskomentarišem, da ne bi bilo bez veze da se samo tako gledamo kad mu uhvatim pogled. Opet sam imala utisak da svaku priliku koristi da mi se obrati, da me pecne, da me dodirne… Pitala sam ga kroz par dana da li je zadovoljan kako je prošlo na koncertu jer nisam mogla da odem. Lepo mi je, opširno, odgovorio na poruku. Da mu se ne sviđam mogao je i kratko, u dve reči, kao što je to radio Njoj kad je pokušavao da je otkači. I odmah mi je odgovorio, nije kao sa Njom čekao da prođe par dana.
Ali… zašto se nije sam setio da mi pošalje nešto? Šta god. Da započne sa mnom sam neko dopisivanje ako sam mu se svidela? Znam da ima mnogo obaveza, ispalo je skoro da mi se pravda kad sam juče otišla a njega nije bilo pa opet izmislila povod da mu se obratim porukom posle 2 nedelje. Objašnjavao mi je zašto nije došao i rekao da mu ne zamerim iako ga nisam ni pitala i rekao da ćemo otići jednom tamo gde smo planirali onda kad nije mogao. Rekla sam mu da ovo “jednom” zvuči baš obećavajuće i ohrabrujuće a on mi piše da ne zamerim i da ga skroz izbaci iz koloseka kad mu se desi nešto što nije planirao. Rekla sam mu da ne zameram ništa, da se opusti i da ćemo otići “jednom”.
Kaže, “E neka si mi rekla”. Da li je shvatio šta sam htela da kažem? Da li je njemu jasno da mene može da prođe dok se on organizuje? I zašto mi pobogu ne piše? Sigurno mu se ne sviđam. Istripovala sam se. Protumačila sam pogrešno sve! Otkud on zna kad ću opet da se pojavim i da li ću uopšte?! Ma da, boli ga uvo. Neću da mu pišem više ništa. Neću ni da idem bar dve nedelje! Mada… ti pogledi, da zadirkivanja kao da smo tinejdžeri, ti razgovori, te poruke kako su napisane… Evo ne znam. A šta ti misliš, dal se ja njemu sviđam?! Evo, sve sam ti ispričala…
nijebitnoimebitanjesadrzaj.wordpress.com
