LUDAJA – Biljka od koje se diže k’o lud

TIKVA, dulek, ludaja ili jednostavno bundeva, jedna je od najčešćih biljnih kultura koje se nalaze na trpezi s početka jeseni.

Od nje se mogu praviti različita jela i poslastice za svačiji ukus. Sadrži obilje vitamina i hranljivih vlakana. U zvaničnoj i narodnoj medicini upotrebljava se zrelo seme gajene bundeve. Pri tom prednost imaju kultivari sa mekom semenjačom, koja se lakše odvaja i uklanja sa semenog jezgra.

Osnovni sastojak semena bundeve je masno ulje koga ima do pedeset odsto, kaže profesor dr Zoran Maksimović sa Farmaceutskog fakulteta.

Osim masnog ulja sadrži i proteine, kao i vitamine rastvorljive u mastima (A, D, E i K), malu količinu sluzi, neke proste ugljene hidrate, mineralne materije. Seme bundeve upotrebljava se u lečenju benigne hiperplazije prostate. S obzirom na to da se ovaj poremećaj javlja kod približno polovine muške populacije posle 45 godine, semenke bundeve se preporučuju kao najprirodniji način prevencije. U tu svrhu dnevno je dovoljno pojesti deset grama presnih, ne pečenih semenki.

Za sladokusce semenke se mogu isitniti i pomešati sa medom ili jogurtom. Važno je da se seme što pre očisti od vezivnog tkiva bundeve, opere i što pre osuši da se ne bi pokvarilo i izgubila lekovitost.

Krasula, biljka koja donosi novac: naučite kako da gajite krasulu i privučete energiju bogatstva

U APOTEKAMA su dostupni i fitopreparati koji sadrže granulat semena bundeve ili lipofilni ekstrakt. Najdragoceniji proizvod je ulje koje se dobija postupkom takozvanog „hladnog ceđenja“ i ne podvrgava se rafinaciji. Koristi se za ishranu, zbog izuzetne hranljive vrednosti, ali ne za termičku obradu, tačnije za prženje i pečenje, već kao dodatak jelima.

Ono sadrži više od šezdeset odsto linolne masne kiseline, fitosterole i karotenoide. Podjednako kvalitetan uticaj na zdravlje ima i meso bundeve. Pečena ili kuvana bundeva i sveže ceđeni sok od nje veoma blagotvorno deluju na zdravlje creva i pospešuju izbacivanje tečnosti iz organizma. Bundeva pripada istoj porodici biljaka kao i lubenice, dinje, krastavci i tikvice.

Osim što se gaji dosta često i samoniklo, raste naročito u krajevima sa umerenom do toplom klimom. Pretpostavlja se da potiče iz regiona Srednje Amerike, odakle je zajedno sa kukuruzom, paprikom, duvanom i krompirom doneta u Evropu posle Kolumbovog otkrića.

Ona je jednogodišnja zeljasta biljka, čija dužina stabla može da premaši i 10 metara. Cvetovi su žuti, krupni i formiraju oblik zvezdastog levka, smešteni u pazusima listova. Biljka razvija posebno muške, a posebno ženske cvetove. Listovi su veliki, srcolikog oblika, podeljeni na režnjeve i vrlo hrapavi. Plodovi su loptastog oblika, ponekad rebrasti bele ili narandžaste boje i veoma krupni sa tanjom ili debljom korom.

besnopile.rs / nezavisne.com