Neki ljudi imaju moć da u nama probude uspavano plemenito biće, koje ima potrebu da širi pozitivnu energiju oko sebe, a ne da mrači. Sada nagonski pomažemo drugima i činimo dobra dela ne očekujući da ćemo nešto dobiti za uzvrat. Uostalom, dovoljno sjajno je i to što počinjemo da vežbamo, hranimo se zdravije, prestajemo da pušimo. Ne tvrdoglavimo se kao ranije, ne padamo u vatru, ne osipamo paljbu za svaku sitnicu. Obuzdavamo se u ogovaranju, suzdržavamo u pakosnim komentarima i nehumanim predlozima.
– I onda odjednom ne prepoznajemo sebe, jer smo do juče bili epicentar sveopšteg bivstvovanja. Kada se zaljubimo u osobu kojoj je prirodno da pomaže starim roditeljima, komšijama otvara vrata uz osmeh, na poslu ne gleda kako da prevari kolege i na kriminalan način zaradi novac, i naše poimanje sveta može da se promeni. Možda nas je sramota da pred takvim čovekom radimo loše stvari. Ljubav u nama budi potrebu da nam ispravni gestovi postanu uzor i imperativ, a što je najlepše ništa od toga ne radimo na silu. Većinu stvari počinjemo da “štampamo” nesvesno – kaže Vickovićeva.
Na jednom komšijskom internet forumu, momak je otvorio temu sledećim pitanjem: “Da li vam se dogodilo da upoznate osobu koja vas probudi iz neke kolotečine u koju ste upali i pritom shvatite da postoji neki bolji i ispravniji način života? Da li ste krenuti tim drugim putem?”. Ovo pitanje je pokrenulo lavinu priznanja, od kojih je najpre isplivalo njegovo.
– Uz jednu devojku sam progledao i shvatio da sam često preterivao u nekim stvarima. Preburno sam reagovao, povredio mnoge drage osobe, naneo štetu i sebi i drugima. Tada se činilo da imam opravdanja za takvo ponašanje i da sam ja jedini u pravu. Danas stvari izgledaju sasvim drugačije. Nisam više najpametniji na svetu, smirio sam se, drugačije pristupam ljudima. Primećuju to i ljudi oko mene. A sve zbog jedne divne crne žene.
Iako nam do svesti još dugo neće doći informacija da smo promenili šablon svakodnevnog delovanja, sigurno će nam vrlo brzo biti osvešćeno to da se dobro osećamo. Prosto, znaćemo da se nešto promenilo. Sagovornici “Života plus” je jasna ta korelacija i podseća na slučajeve u kojima je pristojna i fina devojka postala problematična ili je namrgođena žena počela da se smeje. Pored nekog postajemo grešnice ili svetice.
– Partner u nama može da izazove i najbolje i najgore. Ne mora da znači da smo mi oličenje moralnog, pa smo upoznali nekog ko nas je “iskvario”. Suština je da, kakvi god bili, osoba koju volimo može da nas dodatno “popravi” ili “pokvari”. Zateći ćemo sebe kako nas nerviraju ljudi, zavidimo prijateljima, mrštimo se na nečiju sreću, gubimo želju da radimo na sebi, postajemo bezvoljni za sve… Ili kako smo uz partnera “iskorenili” taj osećaj zajedljivosti, smejanja tuđoj nesreći, dangubljenja… Dve osobe kada se nađu mogu čuda da isprovociraju jedno u drugom ili čuda da naprave. U negativnom ili pozitivnom smislu. A dešava se i da se ljudi prosto “namirišu”, jer su isti, pa onda jedno drugom samo hrane ego, podržavaju se u lošim delima i zajednički uživaju u povređivanju okoline, prevarama, neistinama – kaže Vickovićeva.
Ciceron je govorio da ne treba voleti ni onog koga se plašiš ni onog ko te se plaši, ali to može da se prevede i kao opomena za odnos u kojem zbog nekog počinješ da se plašiš samog sebe. Problem je što se do svesti o toj negativnoj “injekciji” dolazi kasno, pa se ponekad obistini ona Balzakova rečenica: “Ljubav je kao rat: započinje kad želiš, a napuštaš boj kada iznemogneš.” Ili se boj nikada i ne napusti, ali si u njemu svakako izgubio sebe.
Novosti.rs
