Partner u nama može da probudi i najbolje i najgore. U svakom od nas se prepliće dobro i loše, samo je pitanje šta će da prevlada kada se zaljubimo.
Ljubav oplemenjuje sve što svojim dahom dodirne – govorio je češki filozof i političar Tomaš Garig Masarik. Nije on bio ni prvi ni poslednji koji je tvrdio da nas puno srce čini i boljim i lepšim. Kada volimo, postajemo najsavršenija verzija sebe – “mantra” je na koju se gotovo po inerciji pozivaju i stručnjaci i laici za veze. Posle toliko odgledanih romantičnih filmova u kojima smo videli da se neko iz temelja promenio zbog nekog, ne preostaje nam ništa drugo nego da čekamo da nam se dogodi to čudo koje čudesa stvara – pišu Novosti.
Ali, zašto onda neke osobe u našim životima igraju ulogu negativaca? Poznat vam je onaj osećaj kada partner u vama probudi sujetu, izvuče najmračnije misli, osvetla tamu sumornih ideja, pretvori vas u džangrizavo stvorenje? Da, i to se dešava u ljubavi – kaže psihoterapeut Džek Rejčvud.
Inspirisan dubinama koje to uzvišeno osećanje nosi, želeo je da otkrije zašto neki ljudi od drugih prave plemenitija, a neki negativnija bića od onih koja su bila ranije. Njegova startna pozicija je da u svima nama postoji i dobar i loš čovek, samo je pitanje koji će prevladati. Isključivši sve druge faktore koji mogu na tron da postave jednog ili drugog, u studiji u kojoj je učestvovalo 240 parova, bazirao se na partnerskom uticaju. I zaključio je sledeće:
– Iako se ljudi teško menjaju, odgovorno tvrdim da su neke kombinacije oplemenjujuće. U to me je najpre uverio momak koji mi je ispričao kako je zbog devojke počeo da uči i uskoro završio fakultet, a to od mangupa kakav je bio niko nije očekivao. Zatim sam se oduševio pričom žene koja je postala toplija i iskrenija prema svojim roditeljima i prijateljima, otkako se zaljubila u jednog divnog mladića. Ankete koje sam radio otkrile su mi još mnoge pozitivne primere. Ali i navele me na zaključak da neki ljudi jednostavno ne smeju da se spoje. Oni mogu strasno da se privuku, ludo zavole i ostanu celog života zajedno, ali sve bi po oboje bilo bolje da se nikada nisu sreli. Jer, oni jedno od drugog prave ili zle ili samodestruktivne osobe.
Rejčvudovo objašnjenje je da sve zavisi od dobre ili loše “kombinatorike”, a psiholog Marija Vicković se slaže sa tim.
– Ponekad upoznamo osobu koja nam posle nekoliko susreta odagna tugu, “natera” nas da se smejemo, pa sve počinjemo da gledamo iz drugog ugla – kaže sagovornica “Života plus”. – Odjednom se radujemo i prolećnom cveću i kafi pored reke, a donedavno nam je i putovanje u Rim bilo obično iskustvo. Sada više cenimo prijatelje, posao, zalaganje drugih, život uopšte.
