Znam da si me najviše terala od sebe jer si znala da zbog šećera ne možeš imati dece. A znaš koliko žudim za tim da budem otac. Ali, ni zbog toga te ne bih ostavio. Ti si bila dete koje nam Gospodar nije podario. U tebi sam imao sve. Sećaš se klupe na Vrelu Bosne gde smo bili bezbrižni? Odvedem te tamo često, u svom srcu. Sedim i gledam. Vidim te. Nemaš pojma kako mi je lepo s tobom. Ne odustaj, nesuđena ljubavi, bori se. Kažu da Alah bolešću čisti grehe. Ti si moja dženetska hurija. Ona večna. Ako odem gore pre, spremiću ti večni dom i večnu ljubav. Gore, bebo, nema igli, bolnica, doktora, suza. Samo mir i ljubav.
Ne odustaj, bebo. Izdrži. U inat sebi! Ti si moj fajter. Ovaj dunjaluk je za tebe borilačka arena. Pobedićeš jednog dana. Dići pehar u inat svima. Pleši, bebo. Kao prelepa polarna svetlost Aurora Borealis koja na nebeskom svodu pleše svoj najlepši ples uprkos sili zemlje teže koja svim silama pokušava da je privuče sebi i zauvek prekrije bojom tame. Velikim Bogom se kunem, ako ti amputiraju nogu, i ja ću svoju. Mi smo isti, samo živimo u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Kad god ti teško bude, kad ti srce zatreperi, samo se seti mene i odmah ću biti tu. Tu u tvojim mislima. Nek’ mi se smeju u komentarima, neka hrane ego. Ne znaju ljudi tajnu srca moga i ko bi shvatio osim Boga? Pleši, bebo, uz melodiju srca moga. Peva ti, iako si kilometrima daleko, znam da ga čuješ. Duša nebu, telo zemlji, srce tebi.
Volim te, tvoj Amel Velić.
izvor: dnevno.rs
