U tim trenucima vi ste svjesni da vam Ljubav nije nanela bol, jer ona to ne ume. Ona to ne zna. Njoj je to nepoznato. Zato kad kažu: Ljubav boli, ljudi ulaze u samozavaravanje. Ne boli Ljubav. Boli odbačenost, bole laži, bole prevare, boli izgubljenost, ali sve to nije Ljubav već odsustvo ljubavi. Ljubav ne boli. Boli sve ono što ona nije. Svako mesto gde je nema. Boli postojanje bez nje, ali ona, ona ne boli. Odsustvo je ono koje stvara bol.

Ljubav iz Ega je moderan mit sadašnjice kojim ljudi nadomešćuju svoju potrebu za posedovanjem, realizacijom, vođstvom i vladavinom. Potrebu za sigurnošću i potrebu za time da budu voljeni, cenjeni i uvaženi. Ljubav iz ega je najčešći oblik ljubavi koju srećete i ona je razaralačka. Ona vas ne uči ničemu, a podgreva u vama sve emocije koje kad se rasplinu, stvaraju dimenziju mržnje. A mržnja, na kraju, kakve ona veze ima sa Ljubavlju? Nikakve.

reklame

I kako onda, delili sekundu, minut, sat, mesec, godine ili večnost s nekime, nakon prestanka tog deljenja, možete mrzeti nekoga koga ste voleli? Možete ako ste voleli egom, ali ako ste voleli iz izvora Duše, onda ste zahvalni što ste u dimenziji nekog svog vremena ipak imali priliku da osećate nešto.

Pa što god da vam je druga strana i uradila, svesni ste da ono što vam drugi čine ide na teret njihove karme i nema veze s vama – vaša karma je samo ono kako reagujete na tuđe postupke. A reagovanje mržnjom i negativnim emocijama, znak je da niste voleli. Bila je to samoobmana i zavaravanje kako bi sačuvali sebe od emotivnih povreda, a upravo ste ih tako zadobili. U strahu da volite svim svojim bićem i iz duše, odabrali ste ljubav iz Ega. Niste podelili Sebe, nego svoje “Ja”, a to “Ja” ume i te kako da stvara “Jauke” bola. Niste ni svesni koliko. Tako snažno i prodorno, uništiti vas može samo Ego.

Jer duša, ona je izvor Ljubavi, a u izvoru Ljubavi nema ničega patničkog. Eterična svetlost je ono što vam se pruža.

Ponekad, kad zatvorite oči… Ugledate taj Put. Neka on ovog puta ne bude Mržnja.

Sanja Paraminski – Astro Aisha

loading...