Dok navlačim sluđeno dve različite vunene čarape na noge, ogrćem džemper preko bade mantila i u neverici virim kroz prozor, kroz glavu mi proleću svi oni trenuci kad sam te psovala zato što u busu ne radi klima, zato što se znojim po štrokavim sedištima, zato što čekam u pošti red na plus 50 umesto da na plaži pijuckam koktel…
Pomislim bunovna – sigurno si se nanjutilo, jer te nisam dovoljno cenila.
Setim se i onoga kad sa te mrzela zato što sam izgorela, pa sam morala leđa dva dana da mažem jogurtom i bežim od svakog zraka sunca. Setim se i kako sam kukala za malo osveženja dok sam sedela ispred ventilatora i znijila dušu na beli pamučni peškir.
reklame
Sećam se kako sam garila klimu na 16 stepeni da mi što brže ohladi stan. I gunđala što mi se sladoled topi brže nego što stižem da ga pojedem.
Sećam se kako sam priželjkivala kišu dok sam uzalud tražila slobodno parče hladovine u gradskim baštama.
Sećam se kakvim sam te sve ružnim imenima nazivala: žega, zapara, pakao…
Oh gordosti, oh ludosti.
Vrati se leto! Oprosti mi, jer sve ti opraštam!
loading...
