Jer, kako drugačije osim drzak, prozvati neuglednog (blago rečeno) čoveka koji se usudi da pomisli da će neka devojka koja ima sve atribute atraktivne pristati da ima bilo šta sa njim? U kom to paralelnom univerzumu neko ko nije prijatan za oko (politički korektno izražavanje, molim lepo), ko je prosečno obučen, neobrazovan, sa lošim zaposlenjem i pride živi u oskudici može da bude partner ženi dijametralno suprotnoj od njega? Grešim, takva pomisao nije drskost, to je ludost!
Da li sam surova, zla, površna? Ako tim pojmovima nazivate iskrenost, ok. Ali, imam pitanje – zašto onda ne odete kod tih istih muškaraca? Zašto ih ne prigrlite, ne raširite im ruke, ne budete njihove devojke, ljubavnice, supruge? Naravno da imaju i oni pravo na ljubav, vezu, seks, avanturu, ali sa sebi merodavnim partnerkama. A, takvih je mnogo i nikada neću razumeti zašto njima ne prilaze? Traži sebi sličnog, čoveče.
Ono što posebno iritira jeste što su takvi primerci muškog roda neretko i veoma bezobrazni, jer valjda je bezobrazluk jedini način da se nose sa odbijanjem. Pa, kada im, uz svu snagu i ljubaznost koju imaš, pristojno i kulturno daš “šut-kartu”, doživiš da se brecnu na tebe ili upute reči “al’ si umišljena”, “šta ti misliš ko si”, “pa i nisi neka”, “kako si samo uobražena”. Premda, tu je i druga kategorija – oni uporni, koji veoma teško odustaju i ne shvataju reč “ne”, ali im očigledno ni ignorisanje nije jasan znak odbijanja.
Za mene takva startovanja predstavljaju uvredu, destabilišu me i neretko nateraju da se zapitam “šta je to u meni što im uopšte daje promil nade da će imati prođu?” Da li su toliko nesvesni sebe? Da li nešto prokleto nije u redu sa mnom? No, nakon pogleda u ogledalo i preispitivanja mog intelekta i šarma, te liste kvaliteta prethodnih parntera, skontam da je sa mnom ipak sve u savršenom redu.
Međutim, u kom to paralelnom univerzumu žive ti “siroti” muškarci, to je već nagradno pitanje… Mene odgovor živo zanima. Ako neko isti zna, molim da mi predoči!
superzena.b92.net / dnevno.rs
