Najveći tržni centar u Beču je “SCS” sa 330 prodavnica na 176.000 m2 prostora. Potreban je ceo dan za obilazak ovih radnji, gde se za male pare mogu kupiti lepe i kvalitetne stvari.
Do “SCS” može se stići i besplatnim autobusima koji svakog dana polaze sa Reumannplatza. Pored Beča, druga destinacija za šoping je Italija. Pre nekoliko meseci sam u jednom tržnom centru u Trstu kupila kožne čizme. Platila sam ih na novogodišnjoj rasprodaji 30 evra, a pre toga su koštale više od 150.
Obično me ljudi pitaju kako se sve to isplati jer treba platiti gorivo, vinjete i smeštaj.
Nikad ne idem sama u Austriju ili Italiju, uvek nas je nekoliko. Kada se ti troškovi podele na 3 ili 4 dela, iznos bude smešan.
KAKO USPEVAM DA UŠTEDIM PARE ZA ŠOPING U BEČU
Moja plata iznosi ravno 37.000 dinara. Ne plaćam kiriju, računi su mi 15.000 dinara, mesečna karta za Busplus je skoro 4.000 dinara. Na hranu mesečno potrošim oko 10.000 dinara minimalno, a pare za šoping izdvajam na dnevnom nivou. Nisam pušač, pa tako svakog dana odvojim 100 dinara i ubacim u jednu tašnu koju ne nosim. Na kraju godine imam oko 300 evra uštede, što ne osetim. S tim parama odem do inostranstva i kupim sebi nekoliko kvalitetnih stvari.
Kad odbijem osnovni novac za hranu i račune, ostane mi mesečno 8.000. Na kafu s drugaricama idem jednom nedeljno, to je 200 dinara nedeljno, mesečno maksimalno 1.000 dinara. Ostaje 7.000 – od toga ili kupujem još hrane ili treba da nekad nekome kupim nešto za poklon…
Verujte mi, za tri godine sam uspela da potpuno obnovim ormar, uvek super izgledam, a tih 100 dinara dnevno mi ne utiče na kvalitet života u negativnom smislu, već me oblači.”
Telegraf.rs
