Kakav je naš uticaj na sopstvenu sudbinu?
Dok ne znamo mehanizam koji leži iza nečega, mi to zovemo sudbinom. Od nas zavisi da li će svemir prema nama biti blagonaklon ili nemilosrdan. Ipak, postoji i onaj deo na koji ne možemo da utičemo i koji moramo da prihvatimo takav kakav je. Postoji i kolektivni aspekt, koji je često snažna prepreka nekog tipa ostvarenja, i da ništa što radimo na individualnom nivou ne može da dovede do promene. A na onaj deo na koji možemo da utičemo, treba to i da uradimo. Čovek je na neki način poluproizvod – kreiran je tako da dokreira sebe i svoj život. S jedne strane ušao je u život sa određenim kartama koje mogu biti ovakve ili onakve, ali kako će odigrati to već zavisi od njega. Svrha problema je da iz njih nešto naučimo, da se promenimo, da prihvatimo određenu odgovornost i disciplinu.
Ali mi moramo da budemo aktivni subjekt u celoj priči. Problem ne dolazi da bismo mi ostali isti kakvi smo bili, već da bismo se promenili i rasli. Mnogi ljudi nisu spremni ni na kakve promene, čak i kada kažu da jesu, a razlog za to je što ne žele da ugroze neke bitne odnose. Zato neki ljudi nijedan problem ne doživljavaju kao priliku za rast, već se sa problemom poistovećuju i nastavljaju da žive sa njim.
U današnje vreme se stalno priča o tome da je sve u nama, da je najvažnije da volimo sebe i da u nama leže svi odgovori i sva rešenja. Sve više se govori o afirmacijama kojima možemo da promenimo negativno uverenje. Vi tvrdite da je od ključnog značaja za bilo koje isceljenje sređivanje intimnih primarnih odnosa?
Sve što ste naveli je ispravno, ali je to samo deo priče. Treba znati odakle dolaze negativna uverenja, ograničenja, emocije. Šta je to što njih generiše? Emocija, stav, telesni simptom, ograničavajuća uloga – to su sve simptomi nečega. To su pokazatelji, poruke da nešto ne valja. Ali šta je uzrok?
Otcepljeni deo duše
Osamdeset posto ograničavajućih uverenja ima svoje uzroke u odnosu. Da bismo radili na uzročnom nivou, tj. pronašli odakle ta neugodna stanja dolaze, mi moramo da uključimo odnos u transformacijski proces. Jer on je treća snaga koja ima nezavisan život. Za transformaciju odnosa koji je u psihoenergetskom smislu loš dovoljno je da se jedna osoba bavi transformacijom tog odnosa.
Šta mislite pod pojmom “otcepljeni deo duše”? Kako se taj otcepljeni deo reintegriše u našu sadašnju ličnost?
Kod bilo kog ograničavajućeg uticaja, kod bilo kog traumatskog iskustva redovno dolazi do otcepljenja jedne pozitivne osobine koju smo do tada imali. Ako je, na primer, u nekoj porodici neprihvatljivo izražavati sebe nesputano, a detetu je veoma važno da bude blisko povezano sa svojim roditeljima, i da ga ti roditelji vole i prihvataju, onda će dete da bi bilo voljeno otcepiti deo sebe koji se slobodno i nesputano izražava. I u tom trenutku to je najpametnije i najbolje što dete može da učini. Tih aspekata i primera može biti jako mnogo.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANICI …
