Kažete da trauma na osnovu kojih se formiraju karmički obrasci nastaju u problemima u intimnim odnosima. Kakav je uticaj intimnih odnosa na pojedinca?
Prva čovekova potreba je ona za odnosom, to jest da bude u odnosu. Iako mi tu potrebu možemo da negiramo, možemo da budemo cinični, da se pravimo kul, kao da nam odnosi ne znače bogzna šta, međutim itekako nam znače. A pogotovu su nam značili kad smo bili novorođenčad, kad smo bili deca, i samim tim mnogo otvoreniji. Deca doživljavaju roditelje kao bogove, imaju potrebu da sa roditeljima budu bliski, ma kakvi roditelji bili. Ta bliskost je dobra i poželjna, mnogo bolja od distance i nebliskosti, ali šta se događa ako je roditelj u nekom aspektu neostvarena osoba.
Dete ne može sebi da dozvoli percepciju roditelja kao nesavršenog i ono i mane doživljava kao poželjne. Kroz intiman odnos sa nesavršenom osobom i mi ćemo radije biti isto tako nesavršeni, nego da odnosa uopšte nema. Dakle, ako je majka žrtva, dete će i samo usvojiti taj šablon kako bi ostvarilo blizak odnos sa majkom i nastavljaće to da ponavlja u svom životu. Kasnije će to zvati sudbinom. Ako ćemo se baviti nečim što zovemo uzrocima onda je neophodno da se tretira odnos. Tu se misli na bitne, intimne odnose, sa roditeljima, braćom, sestrama, bakama i dekama, partnerima i decom. U odnos kada je o psihoenergetskom sistemu reč možemo ući i sa osobama koje nisu žive.
U nama su svi odgovori
Kakvi sve problemi mogu da nastanu kao posledica nezdravih ili toksičnih intimnih odnosa u detinjstvu?
Odnos je treća snaga između dve osobe koja vrlo često živi svoj život i na taj način vrši suptilni, nevidljivi uticaj na obe osobe i može ih ograničiti na bezbroj načina. Na primer, u zdravstvenom smislu ili u nekoj neostvarenosti u emocionalnom životu, nemogućnošću da se ostvari skladan partnerski odnos, da se osoba kreativno izrazi, da radi posao koji voli. Nezdravim odnosom koji je nastao u primarnoj porodici (sa roditeljima) svi navedeni aspekti mogu da budu ugroženi, zamrznutim strukturama unutar necega što zovemo odnos.
Kako možemo da utičemo na to da se odnos koji je nekada davno bio toksičan, popravi i da nam u sadašnjosti i novim odnosima koje formiramo sa, na primer, partnerima, ne stvara problem?
Ključno je dovesti odnos na nivo bezuslovne ljubavi. Da bismo to učinili mi se sa svim tim važnim osobama ponovo povezujemo. U tom procesu komuniciramo sa onim najsvesnijim aspektom druge osobe, to jest nastojimo da dopremo do tog spektra, i da se sa njim povežemo. Iako radimo virtualno, obično takav rad ima efekat i na konkretan odnos, premda se događa i da kada sredimo odnos na psihoenergetskom nivou, da se on na stvarnom nivou čak i pogorša. Međutim, to pogoršanje je čak i poželjno jer može da bude lekovito. Stvari tada izađu na površinu. Ponekad je cilj isprovocirati konflikt koji čitavo vreme tinja, ali nikad nije do kraja izražen, a ako se taj konflikt izrazi, to može da bude krupan korak prema konačnom sređivanju. U svakom slučaju, iako se promene dese samo na psihoenergetskom nivou, efekti umeju da budu neverovatni. Već to deluje isceljujuće, jer je u terapijskom smislu kritično isceljivati odnos, a ne pojedinacna stanja i probleme. Odnos je generator i negativnih emocija koje stagniraju, ograničavajućih uverenja i uloga, zdravstvenih problema. Na primer, u metodi ho’ pono pono kaže se da je čovekovo telo, odnosno zdravstveno stanje, ogledalo njegovih odnosa.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANICI …
