“Bilo je to iskustvo poput onog Eme Tompson u filmu “Love Actually”. Zavirila sam u kesicu s nakitom za koju sam mislila da je moj božićni poklon. Ali na božićno jutro otpakovala sam Nook (električni čitač knjiga). Bila sam zbunjena jedno nedelju dana dok nisam na Fejsbuku videla njegovu prijateljicu kako se hvali tim poklonom. Malo pre toga videla sam sumnjive tragove u kući, ali poricao je da je iko bio u kući. Imali smo svetao pod i kiša je padala pa je u kući bilo puno prljavih tragova oko ulaznih vrata kao i borove iglice na otiraču.
Mi ulazimo i izlazimo iz kuće samo kroz garažu. Najgori deo… bilo je i dečijih tragova, takođe. Dovela je svoju decu. Kad sam se iseljavala našla sam poruku njenog deteta kako mu zahvaljuje na božićnom poklonu – Nooku. Kupio mi je isti poklon kao i njenom detetu!”
U kući nije bilo hrane i nije hteo da ode u nabavku jer je to inače moj posao. Postajala sam strašno gladna, a i dalje me mučila bol zbog slepog creva. Pitala sam ga da li može da nam napavi neki sendvič. Počeo je da besni zbog toga. Nakon što sam mu rekla da mi to nije potrebno u životu, odgovorio je: Pa, možemo da se i razvedemo ako želiš! Rekla sam: Da, molim te. Ionako razmišljam o tome već neko vreme”.
24sata.hr
