Kada je lupanje srca opasno: Kada i koliko bi trebalo obratiti pažnju na ovaj problem, objasnio nam je prof. dr Siniša Pavlović, kardiolog i direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije.
Granice koje prihvatamo kao normalne za dnevni, aktivni period, iznose od 60 otkucaja u minuti, pa sve do 100. Toleriše se i do 50 otkucaja u minuti ako je u pitanju posledica uzimanja određenih lekova, ili je to konstituciono za pojedinačnog pacijenta.
– Što se tiče gornje granice od 100/min, poželjno je da ona ne bude dominantna, a optimalan broj otkucaja iznosi od 60 do 80. Ipak, kada to kažem važno je istaći da povremena „iskakanja” mogu biti posledica neposredne situacije, uzbuđenja, straha, nagle promene položaja i slično.
Ovo napominjem jer imamo slučajeve da nam se ljudi obraćaju, dolaze u ambulantu i insistiraju na pregledu kardiologa zbog toga što su registrovali da im srce ponekad brže lupa – kaže, u razgovoru za “Lisu” prof. dr Siniša Pavlović, kardiolog i direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije. Najvažnije je da zbog lupanja srca ne počnete da paničite, već da potražite pomoć lekara koji će uz pomoć dijagnostičkih sredstava pronaći njen uzrok.
– Ukoliko su tahikardije povezane sa situacijom za koju je poznato da može izazvati lupanje srca one su bezopasne. Gojaznost je takođe značajan razlog ubrzanog srčanog rada, jer teret koji pacijent nosi tera srce da brže radi.
Ipak, ukoliko je u pitanju iznenada nastalo lupanje srca, bez jasnog uzroka ili povoda, a posebno ukoliko je osećaj lupanja srca praćen nesvesticom, potrebno je da se javite lekaru. Čak ako gubitku svesti prethodi lupanje srca, javite se i u hitnu službu. Moramo se ipak ograditi – ponekad je tahikardija posledica pada arterijskog pritiska, što viđamo kod mlađih žena, pa se dešava da srce nešto brže lupa jer se organizam ubrzanim srčanim radom „brani”od pada pritiska.
